Руска реч "спасибо" крије вековну тајну: Од старог благослова до модерног "хвала"

Кратка руска реч "спасибо", односно "хвала", већ годинама изазива расправе међу љубитељима језика: Неки тврде да је настала од израза "спаси Бог" и да се појавила тек после револуције 1917. године. Уз то, о њеном пореклу се постављају бројна питања - на пример, зашто се каже "спасибо тебе" ("хвала теби"), а не неки други облик? 

Шта каже историја

Лингвисти наводе да се "спасибо" у руском језику користи још од 16. века, много пре Совјетског Савеза. Због тога је нетачна честа тврдња током совјетске ере да је реч настала тек након револуције, када је религијска терминологија потискивана из јавног живота. Чак и ако је израз заиста настао од старијег "спаси Бог", граматички се од самог почетка користио у облику који означава коме је захвалност упућена некоме - "спасибо тебе", "спасибо вам", "спасибо им".

Као доказ се често помиње "Житије протопопа Авакума" из 17. века, где се већ појављује слична конструкција. То значи да је овај облик дубоко укорењен у руској језичкој традицији, а не у модерним променама.

Од "coffee" до "кофе": Русија је ограничила употребу страних речи на натписима и јавном простору

У Русији је захвалност дуго имала и снажну духовну димензију. Историчари наводе да је ђакон Авакум користио израз "Бог те спасио", односно "спаси Бог", као врсту благослова и захвалности истовремено. У томе није била важна само захвалност другој особи, већ и Богу или судбини за добро које човек има. Зато и данас поједини православни верници уместо обичног "хвала" кажу: "Спаси Господе".

Поред класичне речи за захвалност, сама реч "благодарю" - формалнији руски облик за "хвала" - има занимљиво порекло. Многи мисле да је настала једноставним спајањем речи "благо" и "дарити", али лингвисти указују да је право објашњење сложеније. Према тумачењу филолога, реч је о књижевном словенском облику настајалом по узору на грчке језичке моделе. У старом руском језику чак су се мењали и облици употребе - некада се говорило и "благодарить кого", и "благодарить кому" (оба израза значе "захвалити некоме", али показују стару разлику у граматици руског језика), да би се тек крајем 18. века усталио данашњи облик.

Занимљиво је да сличне приче постоје и у другим европским језицима. Француско "merci" потиче од старофранцуске речи "mercit", а још раније од латинског "mercedem", што је првобитно значило "плата", "награда" или "накнада". Тек касније је добило значење услуге, милости и захвалности. У енглеском језику глагол "thank" води порекло од староенглеског "thancian", док су му блиски немачко "danken" и "danke".