Ботови преузели више од половине интернет саобраћаја, што подстиче теорију о "мртвом интернету"

Ботови су први пут убедљиво преузели интернет, говори се у извештају француске компаније Thales, једне од светских лидера у области сајбер-безбедности и високих технологија. Током 2025. године аутоматизовани саобраћај чинио је чак 53 одсто укупног веб саобраћаја, док су људи чинили 47 одсто саобраћаја. Од свих ботова, око 40 одсто класификовано је као злонамерно. Такође, напади уз помоћ вештачке интелигенције порасли су чак 12,5 пута за само годину дана.

Доба АИ агената

Извештај указује на велики преокрет: ботови више нису ограничени на једноставне задатке попут прикупљања података или испробавања лозинки. Појавила се нова категорија - АИ агенти, који могу самостално да комуницирају са апликацијама, извршавају низ сложених радњи и доносе одлуке.

"Вештачка интелигенција претвара аутоматизацију из нечега што организације покушавају да блокирају у нешто чиме морају да управљају. Више није главно питање како препознати бота, већ разумети шта бот, агент или аутоматизован систем ради и да ли је то у складу са пословним циљевима", кажу стручњаци.

Теорија "мртвог интернета" постаје стварност

Ово истраживање практично потврђује такозвану теорију "мртвог интернета" (Dead Internet Theory), која се пре неколико година сматрала теоријом завере. Према тој теорији, значајан део интернета више не чине стварни људи, већ ботови, алгоритми и садржај који генерише вештачка интелигенција. Судећи по подацима поменуте компаније, изгледа да смо ушли у еру у којој аутоматизација доминира над људском комуникацијом, а граница између стварног и вештачког интернет саобраћаја постаје све нејаснија.

Главне мете напада

Хакери све чешће заобилазе класичне корисничке интерфејсе и нападају директно преко API система - интерфејса преко којих програми међусобно комуницирају. Такви напади сада чине 27 одсто свих бот напада.

Они делују потпуно легитимно: користе исправна корисничка имена и лозинке и шаљу правилне захтеве. Ипак, истовремено проналазе и злоупотребљавају слабости у пословној логици система - односно у правилима и механизмима по којима сервис функционише, као што су обрачун цена, лимити, бонуси или обрада поруџбина. На тај начин могу да краду податке или масовно манипулишу процесима.

Највише је погођен финансијски сектор: на њега отпада 24 одсто свих бот напада и чак 46 одсто случајева преузимања корисничких налога.

Стручњаци упозоравају да традиционалне методе заштите, које само покушавају да разликују "бота" од "човека", више нису довољне. Сада је кључно разумети намере и контекст деловања аутоматизованих система. Организације ће морати да науче да управљају не само злонамерним, већ свим облицима аутоматизације.