Руски научници направили тест крви за рано откривање рака материце

Према истраживачима, СЕРС анализа може да смањи број непотребних инвазивних процедура за приближно 40 одсто и скрати време дијагностике са 14 на три дана.

"Руски научници су предложили алтернативу ултразвуку и хистероскопији за откривање уобичајених болести материце - минимално инвазивни тест крви заснован на површински појачаној Рамановој спектроскопији. Ова метода омогућава веома прецизну дијагнозу полипа, хиперплазије и рака ендометријума у раној фази", истакла је прес служба Универзитета "Сеченов".

Рак ендометријума је трећи најчешћи рак код жена у Русији, а његова учесталост расте. Полипи и хиперплазија ендометријума могу довести до анемије, неплодности и малигне трансформације.

У Србији, рак ендометријума (карцином тела материце) је најчешћи гинеколошки малигнитет код жена, који се најчешће јавља у постменопаузи. Годишњи број новооболелих у Србији износи око 1.000, а број умрлих око 250, што указује да су редовне посете гинекологу неопходне. 

Болести ендометријума се обично дијагностикују ултразвуком, хистероскопијом и, ако се сумња на рак, биопсијом ткива. Међутим, ове методе су инвазивне, носе ризик од компликација као што су крварење, инфекција и стварање адхезија, и нису увек довољно информативне.

Аутори студије, специјалисти са Универзитета Сеченов, заједно са колегама са Самарског националног истраживачког универзитета и Института за физику чврстог стања "Ју. А. Осипјан" Руске академије наука, пионири су у коришћењу површински појачане Раманове спектроскопије (СЕРС) за откривање гинеколошких болести.

"Ово је једна од најтачнијих молекуларних дијагностичких метода - спектроскопија може да одреди састав практично било које супстанце, било да је у чврстом стању, течности или гасу. Технологија се заснива на јединственом начину на који сваки молекул расејава светлост, стварајући јединствени спектрални 'отисак прста' дате супстанце. Овај ефекат се користи у многим областима науке, укључујући медицину, али ово је први пут да је коришћен у дијагнози ендометријалних патологија", рекао је Дмитриј Артемјев, вршилац дужности шефа Катедре за ласерске и биотехничке системе на Универзитету у Самари.

Научници су анализирали крвну плазму пацијенткиња и идентификовали промене карактеристичне за ендометријалне полипе, хиперплазију и аденокарцином: код жена са овим стањима, нивои одређених аминокиселина су неколико пута већи од нормалних. Како се наводи у студији, то су специфични маркери за патологију материце - на пример, слика би била другачија код цревних полипа.

За анализу је довољна мала епрувета (4 мл) крви. Узорак се центрифугира да би се добила плазма, која се затим наноси на посебну подлогу која садржи сребрне наночестице, које појачавају сигнал милионе пута. Након сушења на собној температури, узорак се зрачи ласером таласне дужине од 785 нанометара. Детектор бележи нееластично расејану светлост, а специјализовани софтвер идентификује вршне вредности које одговарају одређеним молекулима. Врхови на спектрограму "говоре" научницима о одређеној болести.

За тумачење резултата користе се мултиваријантне статистичке методе - метода пројекције латентне структуре и дискриминантна анализа. Ово осигурава да је дијагноза независна од субјективне перцепције лекара.

Метода је тестирана у Сеченовском центру за мајчинство и бригу о деци на 120 пацијената са потврђеним дијагнозама. СЕРС анализа је показала већу тачност у поређењу са ултразвуком и хистероскопијом.

Штавише, како се истиче, метода је показала високу осетљивост и специфичност, што значи да не само да може да детектује позитиван резултат када пацијент дефинитивно има болест, већ и да избегне лажно позитивне резултате код здравих пацијената.

Према ауторима, ефикасност нове методе у дијагностици различитих ендометријалних патологија је следећа: полипи - тачност 93,1 одсто (ултразвук 75,4 одсто, хистероскопија 83,6 одсто), специфичност 100 одсто, осетљивост 87,1 одсто. Хиперплазија ендометријума без атипије - тачност 88,3 одсто (ултразвук 75 одсто, хистероскопија 83,3 одсто), осетљивост 93,3 одсто, специфичност 83,3 одсто. Аденокарцином (рак) ендометријума - тачност 93,9 одсто (ултразвук 81 одсто), специфичност 100 одсто, осетљивост 86,2 одсто.

Опрема за Раманову спектроскопију је компактна и лако доступна, а сам тест траје само неколико минута. Због тога је метод погодан за широко распрострањен скрининг, посебно код жена у ризику, као што су оне са абнормалним крварењем из материце, гојазношћу, синдромом полицистичних јајника и историјом рака.

Резултати студије објављени су у часопису "Проблеми гинекологије, акушерства и перинатологије".