"Ако једе пуно слаткиша, добиће дијабетес": Лекар упозорава на опасне заблуде о дијабетесу код деце

Дијабетес је једна од најчешћих хроничних болести данашњице, са око 600 милиона оболелих људи широм света, међу децом и одраслима. Иако се чак око 90 одсто случајева односи на дијабетес типа 2, код деце је знатно чешћи тип 1, док је тип 2 и даље редак, али у порасту у појединим земљама. 

Многи родитељи и даље верују да је то болест искључиво старијих и особа са вишком килограма, па симптоме код деце често не препознају на време. Посебно је опасна ситуација када дете нема вишак тежине, али показује знаке болести, јер то може да одложи одлазак код лекара и почетак терапије.

У наставку су издвојени најчешћи митови о дијабетесу код деце, које је на основу клиничког искуства и рада са стручњацима објаснила шеф једног добротворног програма за децу са ендокриним болестима и доктор медицинских наука Ана Карпушкина:

Мит 1 - Дијабетес настаје ако дете једе много слаткиша

Ово је један од најраспрострањенијих митова. Истина је да прекомерна конзумација слаткиша, масне хране и недостатак физичке активности могу допринети развоју дијабетеса типа 2, посебно код одраслих и гојазних особа, али то није директан узрок. Код типа 2 долази до смањене осетљивости на инсулин, што се чешће јавља код људи са вишком килограма и нездравим стилом живота.

Међутим, дијабетес типа 1 нема никакве везе са исхраном. Он настаје услед аутоимуног процеса, када имуни систем грешком уништава ћелије панкреаса које производе инсулин. Тачан узрок овог процеса још увек није у потпуности разјашњен.

Први симптоми често делују безазлено: Дете почиње често да мокри, стално је жедно и има појачан апетит, али не добија на тежини. Због тога родитељи понекад не реагују на време, што може довести до погоршања стања, слабости и потребе за хитном медицинском помоћи.

Наш избор

Дијабетес, тихи убица деце: РТ Балкан истражује зашто расте број оболелих

Мит 2 - Дете не може да добије дијабетес ако га нема у породици

Истина је да већина деце са дијабетесом типа 1 нема блиске рођаке са истом болешћу. Ипак, присуство болести у породици може благо повећати ризик - на пример, ако брат или сестра има дијабетес, вероватноћа је око 8 одсто.

Постоји и веза са другим аутоимуним болестима које могу повећати ризик, али то не значи да ће се болест сигурно развити. Ризик не представља дијагнозу, већ само статистичку вероватноћу.

Мит 3 - Дете ће прерасти дијабетес

Ово важи за још једну заблуду, посебно када је реч о типу 1, јер је то хронична болест која траје цео живот. Иако се код неке деце након почетка терапије јавља такозвани "медени месец", период када је потреба за инсулином привремено смањена, то не значи да је болест нестала.

Постоје и веома ретки облици попут МОДИ дијабетеса, код којих се ток болести може разликовати и понекад не захтева инсулин у раној фази, али и ту је неопходно континуирано праћење.

Мит 4 - Деца са дијабетесом не смеју да се баве спортом

Напротив, физичка активност је важан део контроле дијабетеса. Уз правилно планирање и надзор, спорт помаже у регулисању нивоа глукозе у крви, побољшава опште здравље и психолошко стање.

Једини ризик је хипогликемија током или после физичког напора, па је неопходно да се активности пажљиво прате. То укључује контролу шећера пре, током и након вежбања, прилагођавање исхране и терапије, као и доступност брзих угљених хидрата у случају пада шећера.

Мит 5 - Дијабетес може да се излечи

Дијабетес се у овом тренутку не може излечити. Истраживања у области генске терапије и трансплантације ћелија панкреаса дају наду за будућност, али још увек нису део стандардне клиничке праксе.

Ипак, уз правилну терапију и придржавање препорука лекара, могуће је држати болест под контролом, спречити компликације и живети квалитетан живот. То важи и за децу са типом 1 и за особе са типом 2 дијабетеса.

Знање и правовремена реакција остају најважнији фактор у борби против ове болести, јер што се дијабетес раније препозна, то је лакше држати га под контролом, преноси "Космомољска правда".