Студија: У свету скоро 1,2 милијарде људи пати од психичких поремећаја

Највећи пораст је забележен када се ради о анксиозности и депресији, које су истовремено биле најчешћи поремећаји у тој години. На трећем месту се налази категорија поремећаја личности, коју не прате други ментални проблеми, или коришћење супстанци.

Студијом, која је објављена у часопису Лансет, обухваћене су 204 земље, као и 12 категорија менталних поремећаја, а њени аутори упозорили су да свет улази у фазу погоршаних проблема те врсте што изазива знатну забринутост.

Главни аутор студије, Демијан Сантомауро, изјавио је тим поводом да су га размере проблема "истински шокирале".

"Овде је у игри много фактора и тешко их је све раздвојити", додао је Сантомауро, ванредни професор на Школи јавног здравља Универзитета у Квинсленду у Аустралији. Он је указао да суочавање са овим факторима ризика захтева глобално колективно ангажовање.

Други ментални проблеми који су праћени су биполарни поремећај, шизофренија, поремећаји из аутистичног спектра, проблеми са хиперактивношћу, анорексија, булимија, дистимија, као и поремећај понашања.

Истраживачи су открили да је забележен пораст свих 12 врста поремећаја, при чему је број случајева анксиозности повећан за 158 посто, а депресије за 131 проценат, у поређењу са 1990. годином.

Како се наводи, најређе заступљени поремећаји били су анорексија, булимија и шизофренија, иако ни та стања нису ретка.

Већина менталних поремећаја се чешће јављала код жена и особа старости од 15 до 39 година. Иако су жене традиционално више погођене, врхунац у старосној групи од 15 до 19 година. Аутизам, поремећаји понашања и личности, ADHD и необјашњива интелектуална ометеност били су заправо чешћи код мушкараца.

Студија такође помаже да се даље расветли како је пандемија ковида-19 могла да утиче на стопе одређених менталних здравствених стања.

Пре пандемије, стопе анксиозности, депресије и неких других поремећаја су већ биле у порасту, али током и након кризе, депресија се повећала и није се вратила на стопе пре пандемије. Истовремено, анксиозност је достигла врхунац и остала на високом нивоу до 2023. године, открио је истраживачки тим.

У истраживању се такође обрађују питања попут недовољног пријављивања менталних проблема, што је уобичајено када су у питању менталне болести.

Тачан број није познат, али су процене изнете у студији најближе стварним бројкама у свету, навео је научник на одељењу за ментално здравље на Школи јавног здравља Џонс Хопкинс Блумберг у Балтимору.

Истраживање представља анализу података из Студије о глобалном терету болести, повреда и фактора ризика, или GBD, из 2023. године. Студија GBD, коју води Институт за метрику и евалуацију здравља на Универзитету у Вашингтону, представља највећи и најсвеобухватнији напор за мерење здравља на различитим местима и у различитим временима.

Ово истраживање, покренуто почетком 90-их, обухвата хиљаде истраживача широм света и првенствено га финансира Фондација Гејтс од 2007. године, наводи Си-Ен-Ен.

Искуства са менталним здрављем и доступношћу здравствене помоћи значајно варирају, а велики део терета за побољшање лежи на креаторима политике и другим здравственим властима, указали су стручњаци.

Научници су навели да многи позитивни и негативни фактори доприносе вишим стопама ових поремећаја.

"Стигма менталних болести је знатно смањена, па се људи много лакше јављају, него да пате у тишини", рекао је психијатар Роберт Трестман.

Сантомауро и други експерти имају савет који може да помогне свакоме ко се бори са овим проблемима, укључујући обраћање професионалцима у вези различитих терапија, лекова и подршке.

Истовремено, побољшање начина живота, укључујући исхрану, друштвене везе, вежбање, довољно сна, хобије и уравнотежен однос између посла и живота, могу да буду такође од кључног значаја, закључили су стручњаци, преноси Си-Ен-Ен.