Скелети и деформисани фетуси: Зашто је Петар Велики од наказа направио Кунсткамеру-први музеј Русије

Дуги ходници испуњени стакленим витринама, у којима стоје осушени гуштери, ретке шкољке, анатомски препарати и двоглаво јагње. У једном углу је изложен скелет човека необично високог раста, у другом глава детета са два лица сачувана у посебној течности. Данас би оваква поставка многима више личила на сценографију хорор филма него на музеј, али почетком 18. века управо је тако изгледала Кунсткамера - први јавни музеј у Русији, који је основао Петар Велики.

На први поглед делује необично да је владар познат по ратовима, реформама и изградњи флоте био опседнут сакупљањем "наказа", анатомских аномалија и свакојаких реткости. Међутим, иза те фасцинације није се крила пука радозналост, већ конкретна идеја: Петар Велики желео је да Русију приближи Европи - и то не само војно и политички, већ и научно, интелектуално и културно.

У Европи током 16. и 17. века међу владарима, научницима и богатим аристократама владала је права опсесија такозваним "кабинетима куриозитета" - просторијама у којима су сакупљане најнеобичније ствари које је човек могао да види. Ти кабинети били су мешавина музеја, лабораторије и приватне колекције чуда.

У њима су се налазиле егзотичне животиње донете са далеких путовања, минерали чудних облика, необични инструменти, древни предмети, али и људски и животињски фетуси са деформитетима. У то време такве појаве нису посматране само као бизарности, већ као кључ за разумевање природе и њених закона. Многи су веровали да се управо кроз "грешке природе" може боље схватити како свет функционише.

Петар Велики први пут је видео такве колекције током свог чувеног путовања по Европи крајем 17. века, познатог као Велика амбасада. У Амстердаму, Лондону и другим градовима обилазио је музеје, радионице, бродоградилишта и научне кабинете, упијајући све што је сматрао корисним за модернизацију Русије.

Међутим, његова идеја није била само да копира европску моду. Кунсткамера је требало да постане нешто много важније - темељ будуће руске науке. Зато је музеј од самог почетка био повезан са развојем Руске академије наука и служио као место где ће се проучавати анатомија, природа, медицина и народи огромне руске империје.

За разлику од већине европских "комора чуда", које су биле доступне само богатима и племству, Петар је своју Кунсткамеру отворио свима. У музеј су могли да уђу трговци, занатлије, војници и обични грађани, а улаз је био бесплатан. Цар је чак наредио да се посетиоци часте кафом или чашицом вотке, само да би их привукао да дођу.

То није био само маркетиншки трик, већ је цар желео да се људи ослободе сујеверја и страха од онога што не разумеју. У Русији тог времена деца рођена са деформитетима често су сматрана "ђаволским знаком" или казном. Кунсткамера је требало да покаже да такве појаве нису мистичне, већ природне, као и да могу да се проучавају научно.

Најпознатији експонати

Посебно место у музеју заузимала је анатомска колекција коју је Петар купио у Холандији. У питању су били изузетно сложени препарати људских тела и органа, сачувани посебним техникама балсамовања. Неки од њих били су истовремено научни експонати и готово уметничке композиције, што је на посетиоце остављало снажан утисак.

Поред анатомских реткости, Кунсткамера је чувала и прве научне инструменте у Русији - телескопе, микроскопе, астролабе и компасе. Ту су се налазили и предмети које су доносиле експедиције из Сибира, Азије и Америке: Одећа, оружје, предмети свакодневног живота и необични артефакти народа које већина Руса никада није ни могла да замисли.

Један од најневероватнијих експоната био је чувени Готорпски глобус - огроман планетаријум пречника више од три метра, у који је човек могао да уђе и изнутра посматра кретање звезда. За људе тог доба то је морало изгледати готово магично.

У музеју су чак постојали и такозвани "живи експонати" - људи ниског или огромног раста, који су живели су при двору и били део поставке. Данас би то било сматрано етички некоректним, али у 18. веку таква пракса није била неуобичајена у европским дворовима.

Петар је издавао посебне наредбе да се у Санкт Петербург шаљу сви необични предмети, анатомске аномалије и реткости пронађене широм Русије. Сакривање таквих "чуда природе" могло је чак носити и озбиљне законске последице.

Тако је Кунсткамера постала много више од необичног музеја. Она је била симбол нове Русије коју је Петар покушавао да створи - државе која жели да разуме свет кроз науку, а не кроз страх и мистику.  Највећа разлика између Кунсткамере и многих европских кабинета куриозитета била је у томе што после смрти свог оснивача није нестала. Напротив, постала је основа читавог система руских научних музеја и академских институција.

Из ње су касније настали етнографски, анатомски и ботанички музеји, а временом и чувени Музеј антропологије и етнографије Петра Великог, који и данас постоји у Санкт Петербургу. Иако данас многи експонати из старе Кунсткамере делују узнемирујуће, у своје време они су представљали покушај да се непознато објасни разумом.