Гужва испред Храма: Шта нам говори река људи који долазе да се поклоне Појасу Пресвете Богородице

Река људи слива се данима према Храму Светог Саве да се поклони Појасу Пресвете Богородице. Када је реликвија у спасовданској литији стигла на Врачар, верници су чекали два до три сата да јој се поклоне и целивају. Данас се чека и по десет сати, а Појасу се поклони на десетине хиљада верника дневно. Из Српске православне цркве кажу да је припремљено 300.000 освештаних трачица, које се деле верницима.

Појас Пресвете Богородице стигао је у Београд из манастира Ватопед са Свете Горе 20. маја. Са аеродрома у Београду пренесен је у Вазнесењску цркву где је остао до наредног дана, када је у Спасовданској литији чудотворна реликвија пронесена кроз центар Београда до Храма Светог Свете.

Појас пресвете Богородице остаје у Београду до 5. јуна

Првобитна замисао је била да Појас мајке Божје остане у Србији до 29. маја, али је због великог интересовања верника померено да у Београду остане до понедељка, 1. јуна, да би патријарх Порфирије синоћ објавио да Појас остаје до 5. јуна.

А пред Храмом на Врачару у километарски дугој колони нису само верници из Београда и Србије, већ из региона и целог света. Организоване аутобуске туре пристижу из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Македоније. Верници даноноћно у миру, молитви и тишини чекају у редовима како би се поклонили овој светињи, коју је у 14. веку кнез Лазар поклонио манастиру Ватопед на Светој Гори.

Верско добротворно старатељство, објавило је да је да је припремљено око 300.000 освећених трака, које су стигле из Ватопеда.

"После скоро 650 година, једна од највећих светиња православља биће међу нама- оригинални Појас Пресвете Богородице са Свете Горе стиже у Београд за Спасовдан. Верско добротворно старатељство добило је велики благослов и част да припреми 300.000 освећених трака са Часног Појаса Пресвете Богородице, које ће бити дељене верном народу који дође да се поклони овој великој светињи", наведено је у објави на друштвеној мрежи Фејсбук. 

Нема још званичних података колико се за недељу дана верника поклонило Појасу пресвете Богородице. 

Протојереј-ставрофор Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета "Свети Василије Острошки" у Фочи признаје да је изненађен интересовањем верника да се поклоне Појасу Пресвете Богородице, али да то говори да народ осећа да живимо у изазовним, збуњујућим временима у којима је човеку потребно да се врати светињама.

Патријарх Порфирије: Часни појас Пресвете Богородице уједињује православне хришћане у један народ

"То интересовање проистиче из унутрашње потребе нашег човека, који је 'притешњен' између онога што јесмо- хришћанске православне цивилизације и збуњујуће Западне цивилизације. Чини ми се да то окретање светињама, окретање Појасу Пресвете Богородице, сведочи да је у нашем човеку остала потреба да свој живот окрене према Богу и да је та потреба пречесто много дубља и распрострањенија него што се види у јавности. Живимо у друштву где смо затрпани садржајима који нам говоре о превазиђености хришћанства, превазиђености вере, непрекидно се расправља о месту веронауке у школама, а онда видите да људи хрле да се поклоне Појасу Пресвете Богородице", навео је он.

Можда неочекивано, али долазак Појаса Пресвете Богородице у Београд претворио се у један од најмасовнијих црквених догађаја у новијој историји, где интересовање верника не јењава, већ се сваког дана повећава. Таква масовност видела се последњи пут на сахрани патријарха Павла.

"Мислим да је важно да се поклонимо. Често се наводи пример опела патријарха Павла у којој се такође видело да су људи жељни цркве. Важно је да после свих великих и масовних догађаја, када дође до ерупције религијског осећања, да то претворимо у свакодневицу, да црквена култура постане саставни део наше културе", рекао је Ђого за РТ Балкан.

Обрадовало га је и то што у непрегледним редовима испред Храма Светог Саве има доста младих људи. 

"Млађе генерације су одгајане изван атеистичког окружења и они имају веће интересовање и дубљи осећај за религијом. Важно је да њима покажемо да православље није питање стила, облачења, већ да је православље живот. Они ће поћи према светињама, али је наша дужност да им кажемо да треба читавим својим животом да потврђујемо ту своју одлуку. Светиња која дође код нас и којој се поклонимо, треба да нас преобрази изнутра, да нас православље води, да нам покаже пут када доносимо најважније одлуке о породици, одгајању деце, васпитању, уређењу наше заједнице", навео је он.

Верници који се поклоне и целивају Појас Пресвете Богородице добијају тракице које су освештане на појасу Пресвете Богородице. У православном свету верује се да појас Пресвете Богородице има одређене исцелитељске моћи. Онај ко болује од одређених болести може трачицу да веже око струка и да је тако носи. Она се носи одређени временски период, како преко дана, тако и ноћу. По жељи или потреби, она се може скидати- то се не сматра грехом. Ако се испрља, можете је опрати, а можете је исећи на два или чак три дела како бисте поделили светињу са својим најмилијима.

Иначе, према предању, Богородица је сама исплела појас од камиље длаке, а након свог Успења предала га је апостолу Томи. Појас пресвете Богородице се вековима чува у Ватопеду на Светој Гори и веома се ретко износи ван манастирских зидина. 

Часни појас прешао је у српске руке када је кнез Лазар око 1.330. године поразио бугарску војску, а десет година касније га је поклонио манастиру Ватопед и од тада се Појас чува у олтару католикона - саборног храма манастира. Постоје стотине сведочанстава о исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу пресвете Богородице.