Истраживање: Сиромаштво обликује дечји мозак више него родитељство или квоцијент интелигенције

Материјални положај породице има значајан утицај на развој дечјег мозга, показује ново истраживање. Све што дете доживи током одрастања оставља траг на мозгу и утиче на његов развој и функционисање током читавог живота.

Породичне финансијске прилике и окружење у којем дете одраста, укључујући и насеље у којем живи, могу имати већи утицај на развој мозга него што се до сада претпостављало, указује истраживање.

Истраживачи су утврдили да социоекономски фактори објашњавају око 16 одсто разлика у показатељима можданих функција код деце. Њихов утицај показао се већим од утицаја коефицијента интелигенције (IQ), начина васпитања и здравствене историје.

"Мозак детета које одраста у неповољним социоекономским условима по много чему подсећа на мозак детета из имућнијег окружења које је изложено недостатку сна и стресу", рекао је један од аутора студије.

Он је нагласио да то не значи да је реч о "мање интелигентном мозгу", већ да би се побољшањем услова за спавање и смањењем стреса код деце која одрастају у тежим околностима могле ублажити разлике повезане са тим условима.

Деца су посебно осетљива на последице сиромаштва. Вероватније је да ће живети у сиромаштву него одрасли, а последице су посебно изражене током кључних година развоја.

Према подацима УНИЦЕФ-а, готово 900 милиона деце широм света живи у вишедимензионалном сиромаштву, што значи да немају приступ основним потребама као што су храна, вода, сигуран смештај, образовање и здравствена заштита.

Истраживачи су анализирали податке од око 12.000 деце узраста од девет и десет година, проучавајући њихово окружење, здравље и свакодневне активности, пише Јуроњуз. Испитивано је 649 различитих фактора који могу утицати на развој мозга, укључујући време проведено пред екранима, когнитивне способности, физичко и ментално здравље, родитељство, као и пол и расну припадност.

Као најзначајнији фактори издвојили су се услови живота у насељу и материјални статус породице. Они су посебно били повезани са функционисањем моторних и чулних делова мозга, који су веома осетљиви на свакодневне промене у нивоу стреса и квалитету сна.

"Почео сам да то називам 'слоном у мозгу'. Очекивао сам да ће социоекономске прилике имати значај, али нисам мислио да ће бити толико велики. Њихов утицај далеко је надмашио све остале факторе", рекао је главни аутор студије и додао да су истраживачи, посматрајући само снимке мозга, могли да процене материјални положај породице, као и колико дете спава и колико времена проводи пред екранима.

Међутим, на основу снимака мозга није било могуће одредити квоцијент интелигенције.

"То говори да IQ није директно утемељен у неуробиологији. Окружење обликује дечји мозак на начине који су често погрешно тумачени као одраз интелигенције, а заправо су последица стреса и недостатка сна", закључио је.