Зашто је самодисциплина боља од мотивације

''Дисциплина'' многе асоцира на кажњавање, јер се реч најчешће користила као последица за кршење правила током одрастања. Равијање самодисциплине је једна од најважнијих вештина које човек мора да савлада, како би заиста максимално користио своје способности и имао испуњени живот.

Данас је лако упасти у ''зачарани круг лењости'', јер постоји бесконачно активности и занимација које лако одвлаче пажњу. У реду је опустити се и уживати у омиљеној серији, изласцима са пријатељима и сл, али када забава постане већи приоритет него одређене обавезе и лични циљеви, онда је време за промену.

Самодисциплина није исто што и самокажњавање, већ је важна ставка у самоостварењу и поштовању свог тела и ума. Без добрих навика, човеково здравље (телесно и ментално), каријера и међуљудски односи могу бити угрожени. Не постоји објективни правилник за вежбање самодисциплине, али најважнији корак који се може дефинисати је начин размишљања о животним изазовима.

Било да је у питању циљ у каријери, фитнесу или новим хобијима, увек је потребно поставити неколико личних правила која ће бити водич за успех. Изазов не мора бити исто што и казна или велика обавеза која се мора испунити. Уместо тога, то може бити нова прилика за лични развој, упознавање нових људи и ширење видика. За почетак, добро је да новопостављен циљ буде ''близак'' појединцу - они који неко време тренирају могу пробати нову врсту кардио вежбе, они који читају књиге могу пронаћи нови жанр, а они који брину о свом телу могу научити другачије рецепте за здраве оброке.

Тако се постепено излази из зоне комфора. Након постизања ''блиског'' циља, лакше је прећи на теже ствари. Задовољавајући осећај успеха ће пријати, али тада уједно настаје следећа ментална клопка: мотивација. Тај позитивни осећај надахнућа, када сваки изазов делује изводљиво, врло брзо нестане. Тада је време за самодисциплину која, када се редовно увежбава и примењује, може да опстане цео живот. Након сваког успеха, важно је остати ''на земљи'' и рационално сагледати следећи корак.

Као мишић који се тренира, самодисциплина не сме бити запостављена. Потребно је да одређене обавезе или циљеви, који делују као ''немогућа мисија'', постану само још један неизбежан део дана. Филозофија стоицизма је уско повезана са развијањем оваквог начина размишљања. Без обзира на фрустрације или умор, резултат ће увек вредети.

Стоицизам је савршен водич за живот савременог човека

Укратко, мотивација је пролазна еуфорија, а самодисциплина је постављање разума и успеха изнад личних осећања и може вечно да траје.

Наравно, то не значи да треба игнорисати знакове упозорења које тело шаље у виду физичког умора, бурнаута и осталих стресова, али важно је имати меру.

Често треба преиспитати сопствена осећања: Мотивисани смо згодним телом славне личности, али никако да почнемо тренинг. Да ли је заиста у питању физички умор или нам се ''једноставно не иде'' у теретану тај дан?

Уз свакодневне фрустрације, постепено постављање и поштовање правила која себи задајемо зарад личног успеха могу бити спас од незадовољства. Пратити сопствене принципе и здраве навике су само још један начин поштовања свог ума, тела и времена. Мотивација је добра као ''додатна енергија'', али прави тест издржљивости је када она ишчезне, а рутине се и даље поштују и доносе успешне резултате.