Друштво
Отварају се врата за младе у региону да студирају у Србији, Роглић: То није довољно, треба нам Азија
У Споразуму о приступу високом образовању за земље региона многи су видели шансу да се напуне државни факултети у Србији, на којима сваке године остане огроман број самофинансирајућих места, али и велики број буџетских места. Међутим, декан Хемијског факултета у Београду проф. Горан Роглић не мисли да ће бити тако. Разлог је врло једноставан – Београд је постао прескуп град
Млади из Северне Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе могли би убудуће лакше да уписују студије на државним факултетима у Србији. Заправо, могли би да уписују факултете по истим условима као и српски држављани, да студирају бесплатно, имају право на смештај, стипендије.
Да би се то остварило потребно је да се посланици у српском парламенту усвоје Закон о потврђивању Споразум о приступу високом образовању и пријему на студије на Западном Балкану, који је на дневном реду ванредног скупштинског заседања.
Споразум подразумева реципроцитет, те би и млади из Србије могли бесплатно да студирају у Сарајеву, Подгорици, Тирани, Скопљу. Заправо, у појединим земљама Западног Балкана Споразум се већ примењује.
"Уговорне стране су сагласне да омогуће кандидатима из других уговорних страна приступ и пријем на своје јавне високообразовне институције под истим или еквивалентним условима приступа и пријема који важе за кандидате из стране (земље) домаћина", наведено је у документу.
Наводи се да се право на бесплатно образовање, смештај и стипендију регулишу у складу са правним оквиром сваке од земаља. Споразум се примењује на све степене високог образовања.
Предвиђено је оснивање заједничке комисије за приступ високом образовању. У комисији би било из сваке земље по три члана. Њихов задатак би био да омогуће брже и лакше признавање средњошколских диплома и лакши упис младих на факултете.
Упућени кажу да би за српске факултете то би значило обавезу бржег признавања страних исправа, већу конкурентност на регионалном тржишту и прилив студената из суседних земаља.
Споразумом је предвиђено да свака земља Западног Балкана признаје квалификације које су издале друге земље. Процедура признавања квалификација средњег образовања предвиђено је да се завршава у року од највише 30 (тридесет) дана.
Многи су у овом Споразуму видели шансу да се напуне државни факултети у Србији, на којима сваке године остане огроман број самофинансирајућих места, али и велики број буџетских места. Да се на неки начин парира универзитетима у Словенији који привлаче највећи број студената из бивших југословенских република.
Интересантно је да се Универзитет у Београду боље котира на Шангајској листи од Универзитета у Љубљани, док остали словеначки универзитети нису међу два одсто најбоље рангираних универзитета у свету. Међутим, то није препрека да се сваке године из Србије пут "дежеле" упути скоро 2.000 младих на студирање.
Они са којима смо разговарали као мотив наводе бесплатне студије, не полаже се пријемни, а трошкови становања у приватним студентским домовима су око 180 евра месечно.
Словенија је са Србијом 2016. године потписала Билатерални споразум о образовању који омогућава бесплатно школовање за децу и младе који долазе из Србије. Такве споразуме Словенија има са свим бившим југословенским републикама које нису чланице ЕУ. То је заправо део ширег пројекта ЕУ који предвиђа привлачења младих са Балкана, који се запошљавају или усавршавање настављају у Словенији или другим земљама ЕУ – Аустрији, Немачкој. Ретки су они који се врате у своју домовину.
И док универзитети у Словенији попуњавају сва места, чак последњих година имају шансу да бирају кандидате због великог интересовања на највећем и најстаријем Универзитету у Србији – Универзитету у Београду сваке године смањује се број уписаних студената и остаје све већи број непопуњених места. Тако је 2023. године остало слободно 2.896 места, 2024. године око 3.000, а прошле године 3.229 слободних места.
Декан Хемијског факултета у Београду проф. Горан Роглић не мисли да ће отварањем врата за студенте из региона да се напуне државни факултети. Разлог је врло једноставан – Београд је постао прескуп град.
Подсећа да су и до сада млади из Републике Српске, Црне Горе, али и Северне Македоније (са српским држављанством) могли да студирају у Србији на буџету, али да је број кандидата драстично смањен последњих неколико година.
"Један од битних елемената су трошкови живота у Београду, који је дупло скупљи од градова у окружењу. Код нас на природним наукама је интересовање кандидата из суседних земаља јако ниско, посебно Република Српска, па и Црна Гора. Ми смо раније имали знатно више студената, сад ако дође један или два кандидата максимално", прича Роглић за РТ Балкан.
Наводи да студентски домови и исхрана у студентским ресторанима могу бити решење, али и ту је лимитиран број места.
"Једино што може да отвори врата факултета је да се уради државни пројекат и привлаче страни студенти из Кине и Индије. То мора држава да уради пројекат, то не могу факултети сами да ураде. Значи, да се привлаче млади из Азије да студирају у Београду. То може да буде решење. Мађари су доста одмакли у томе. Ово са регионом плашим се да нећемо много урадити", истакао је он.
Live
