Вештачка интелигенција помогла научницима да прочитају оштећени свитак стар 2.000 година

Међународни тим истраживача направио је значајан корак у проучавању античке књижевности, тако што је виртуелно "одмотао" и у потпуности прочитао свитак из древног Херкуланеума, стар више од 2.000 година. Реч је о папирусу који је вековима био претворен у угљенисану масу након ерупције Везува, али су савремене технологије омогућиле да се његов садржај реконструише без ризика од оштећења.

Свитак, означен као "ПХерц. 1667", скениран је рендгенским зрацима високе резолуције, након чега су истраживачи дигитално реконструисали његове унутрашње слојеве и успели да их прочитају. Уз помоћ алгоритама вештачке интелигенције издвојени су готово невидљиви трагови древног мастила, што је омогућило да текст поново постане читљив. Дугачак је око 1,4 метра и представља стоички филозофски трактат о етици из другог века пре нове ере. У њему се разматрају теме људске природе, врлине и моралног усавршавања, док се при самом крају помиње Аристокреон, нећак и ученик чувеног грчког филозофа Хризипа.

Истраживачи истичу да свитак није сачуван у целости. Његови делови су уништени током неколико неуспешних покушаја физичког одмотавања, најпре у 19. веку, а затим и током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Због тога је текст местимично испрекидан празнинама, али је велики број одломака ипак успешно дешифрован.

Кључну улогу у овом открићу имао је акцелератор честица (уређај који помоћу електричних и магнетних поља убрзава наелектрисане честице, што омогућава научницима да истражују грађу материје), чији су снажни рендгенски зраци омогућили тродимензионални приказ унутрашњости папируса. На основу тих снимака, специјално обучени АИ модели препознавали су микроскопске промене које је мастило оставило на влакнима папируса, иако је било невидљиво голим оком.

Поред свитка "ПХерц. 1667", научници су анализирали и друге документе из исте колекције - на пример, код свитка "ПХерц. Парис 4" употребљено је скенирање још веће резолуције, чиме је потврђено да су прва делимична читања из 2023. године била у потпуности тачна. Још једно значајно откриће односи се на свитак "ПХерц. 139", код којег су истраживачи успели да прочитају наслов и име аутора пре него што су уопште приступили дешифровању самог текста. 

Ови папируси припадају јединственој библиотеци са више од 400 свитака пронађених у луксузној вили у Херкуланеуму, за коју се верује да је припадала тасту Јулија Цезара. Херкуланеум је, заједно са Помпејом, уништен током катастрофалне ерупције вулкана Везув 79. године. Врућ вулкански пепео угљенисао је папирусе, што их је сачувало од потпуног пропадања, али их је истовремено учинило толико крхким да су се при сваком покушају ручног отварања претварали у прах. 

Научници верују да је ово тек почетак нове ере у проучавању античких рукописа, јер би и стотине других свитака, који су до сада сматрани неприступачним, у наредним годинама могле да открију своје тајне.