
Забележена друга највећа активна област на Сунцу у 10 година, могући ефекти на Земљу

Геомагнетне олује настају када појачана активност на Сунцу поремети Земљино магнетно поље. Њихове последице могу да се одразе на рад сателита, електроенергетских система и комуникационих мрежа, а код неких људи доводе се у везу са главобољом, несаницом и променама крвног притиска. Порд тога, оне су заслужне за настанак поларне светлости.
Активност на Сунцу нагло је порасла толико да се формирала активна област која је по величини тренутно друга у последњих десет годинапрема подацима Лабораторије за соларну астрономију Института за космичка истраживања Руске академије наука. Како је саопштено, ова област је у фокусу научника због брзог раста и повећане енергетске активности.
Посебну пажњу изазива група сунчевих пега означена бројем 4478, која је у претходна 24 часа наставила да се шири и достигла величину од 1.550 јединица. Према наводима руских научника, овакве димензије сврставају је међу највеће забележене у последњој деценији, а по величини је надмашује само активна област 3664, регистрована у мају 2024. године.
Истовремено, научници прате и развој активне области 4479, која се налази око 500.000 километара северозападно од главне групе пега и показује знаке даљег раста. Комбинација ове две активне зоне указује на сложену и динамичну ситуацију на површини Сунца.
Према анализама Лабораторије, подаци о сунчевим ерупцијама указују на нагло појачање активности, а први избаци плазме из ових региона могли би да стигну до Земље у наредна 24 часа, потенцијално већ током ноћи. У том случају, очекују се геомагнетне олује јачине од G2 до G3, што може утицати на магнетно поље Земље и технолошке системе.
Ипак, научници наглашавају да је вероватноћа појаве поларне светлости на северној хемисфери и даље мала, пре свега због кратког трајања ноћи и високог нивоа осветљености неба у овом делу године, што отежава њено уочавање.
Додатно, ротација Сунца тренутно помера активне регионе ка западној страни у односу на линију Сунце-Земља, што би до краја седмице могло довести до постепеног слабљења њиховог утицаја на нашу планету. Како се наводи у саопштењу лабораторије, "данашњи дан је вероватно последњи током којег су још могући директни удари на Земљу".
Накнадно је и Федоров институт за примењену геофизику саопштио да су током дана на Сунцу регистроване три снажне ерупције М класе. У групи пега 4479 забележена је ерупција јачине М4.2 која је трајала 27 минута, док су раније евидентиране и ерупције М1.1 и М8.5, у трајању од 29, односно 16 минута.
Према проценама тог института, 3. јула могу се очекивати и снажније ерупције X класе, уз могуће повремено погоршање услова за краткоталасне радио-везе, што би могло утицати на комуникационе системе.
Лабораторија за соларну астрономију је већ 30. јуна упозорила на нагло појачавање соларне активности, а најновија мерења потврђују да се Сунце тренутно налази у једном од динамички најинтензивнијих периода у последњој деценији.


