Неке наше особине се ипак могу кориговати

"Постајемо оно што стално радимо", тврдио је Аристотел пре више од 2.000 година.  

Иако је у прошлости, тврђено да је жеља да се мењамо и мењамо своје особине узалудна, па се чак сматрало да се наша личност формира у детињству и да остане иста до краја живота. Сада наука показује да уз праве психолошке стратегије и довољно труда, многи људи могу успешно преобликовати своје основне особине, преноси "Гардијан".

Пет карактеристика личности

Постоји много начина којима се процењују особине личности, али велики број истраживања је фокусирао на пет специфичних особина за које се сматра да чине наше најосновније карактеристике. Ове особине познате као "великих пет", су: екстрoвертност - колико је особа отворена и друштвена; савесност - колико је неко организован и дисциплинован; сарадљивост - колико је неко забринут за друштвену хармонију; неуротичност - колико је нервозан и осетљив; и отвореност за нова искуство - колико је особа маштовита и радознала.

Као резултат многух студија, психолози су показали да резултати које људи показују у ових пет категорија, могу предвидети важне исходе у низу животних области. Људи који имају високе оцене на сарадљивост, добијају боље оцене у школи и зарађују више. Они који имају висок ниво неуротичности склонији су стресу, што има негативне ефекте на њихово здравље.

Дуго се сматрало да су улога гена и утицај друштвеног окружења оно што формирају личност, као и да ће до једног момента у одрастању промене престати. Да је то тачно, личност одраслих се не би мењала током времена и не би било могуће обликовати личност по вољи. Ипак, то је управо оно што су професор психологије Нејтан Хадсон и његове колеге доказали низом револуционарних студија.

Њихове интервенције обично укључују прописивање редовних активности које одражавају особине личности које људи желе да усвоје. Интроверт који би желео да буде екстравертнији, на пример, могао би да има за циљ да се једном недељно упозна са странцем или да разговара са продавачицом у локалном супермаркету. Неко ко жели да буде савеснији могао би да буде замољен да пажљиво прочита мејл пре него што га пошаље, или да напише листу обавеза пре спавања. Неуротична особа може добити вежбе за побољшање емоционалне регулације, као што је записивање осећања када се чини да не може да се избори са њима.

Иако ови задаци могу изгледати мали и безначајни, циљ је да обрасци размишљања и понашања које стварају навике које се желе постићи, постану уобичајени. А досадашњи докази су показали да овај начин функционише изузетно добро.

Научници су отишли и корак даље, па су у једном истраживању током две недеље, пратили како 400 испитаника прихвата два изазова сваке недеље. Уколико су заиста завршили постављене задатке, њихове особине су се помериле у жељеном правцу, према стандардном упитнику великих пет.

У каснијем експерименту, који је користио апликацију за паметне телефоне праћено је 1.500 људи који су желели да промене неке од својих особина. У овом истраживању, поред упитника за самопроцену, тражено је од пријатеља и породице учесника да оцене њихове личности пре и после експеримента, а показало се да су разлике након три месеца биле очигледне.

Прилагодљивост нашег ума требало би да буде добра вест за свакога ко жели да буде мало друштвенији, организованији или срећнији.

Још једна потенцијална корист је да би свест о овом истраживању могла помоћи у побољшању менталног здравља. Стања као што су депресија и анксиозност често карактеришу осећања беспомоћности, јер људи верују да су негативна осећања само део онога што јесу, и да мало могу да ураде да их промене. Ово додатно појачава осећај туге и бриге са којима се суочавају, а такође људе може учинити отпорнијим на лечење или промене начина живота које би могле да убрзају њихов опоравак.

Подучавање људи о расту личности није лек за све болести, али ови резултати показују да може бити корисно средство за изградњу веће психолошке отпорности. Било да се човек бори са озбиљним проблемима или једноставно жели да промени навике које му више не одговарају, умирујуће је знати да је промена у његовим рукама. ДНК и васпитање могу дати предиспозиције за одређене особине, али такође људи имају моћ да обликују своју будућност.