Навике трошења новца, понашање и локација: Шта све видео-игре могу сазнати о вама

Од корисничког имена и имејл адресе, преко података о уређају, локацији и начину играња, до навика у потрошњи и друштвених интеракција, видео-игре могу прикупљати велики број личних података. Најчешће се анализирају ради унапређења самог искуства играња, али се могу користити и за персонализовано оглашавање или дељење са трећим странама, што многи играчи не знају.

Ко све долази до ваших података

Иза једне игрице стоји читав систем различитих компанија. У њему учествују произвођачи конзола и другог хардвера, компаније које развијају софтверске алате и графичке моторе, издавачи који финансирају и пласирају игре, као и дигиталне продавнице преко којих их корисници купују или преузимају.

Сви они имају одређену улогу у обради личних података и дужни су да поштују прописе о њиховој заштити. Међутим, због великог броја учесника и глобалне природе индустрије, није увек једноставно утврдити ко је за шта одговоран и да ли се подаци обрађују на транспарентан начин.

Није свака игра иста

Количина података коју игра прикупља зависи од њеног типа. Код класичних офлајн игара за једног играча често се чува само напредак у игри, и то локално на самом уређају.

Сасвим другачија ситуација је код онлајн игара, посебно бесплатних (free-to-play) или оних које зарађују путем микротрансакција и оглашавања. У тим случајевима обрада података је далеко обимнија и укључује различите врсте информација о самом играчу.

Једна од основних активности је креирање корисничког налога. За приступ већини онлајн игара потребно је оставити имејл адресу, корисничко име, а понекад и податке за плаћање. Они служе за идентификацију корисника, чување напретка и приступ налогу са различитих уређаја.

Проблем је што многе игре не објашњавају довољно јасно које податке прикупљају и зашто, а неке траже и дозволе које нису неопходне, попут приступа контактима или локацији телефона.

Како игре прате ваше понашање

Један од најважнијих механизама је такозвана телеметрија – континуирано прикупљање података о томе како играч користи игру.

То укључује техничке информације, као што су перформансе уређаја или евентуалне грешке, али и податке о понашању: Колико дуго играте, које одлуке доносите, како комуницирате са другим играчима и на који начин напредујете.

Зависност од игрица код адолесцената је излечива: Руски психијатар открио како се носити са изазовом

Ови подаци могу послужити за прилагођавање тежине игре, осмишљавање нових мисија или персонализовање награда. Ипак, проблем настаје када се прикупља више података него што је неопходно или када играчи нису јасно обавештени да се такво праћење уопште одвија.

Поједине игре иду и корак даље, па могу прикупљати биометријске податке, попут срчаног ритма или неуроподатака добијених преко носивих уређаја, а да корисници нису у потпуности свесни последица дељења таквих информација, преноси "Конверзејшн".

Када игра извлачи закључке о вама

Компаније не користе само податке које им добровољно оставите. Захваљујући анализи и АИ, могу да доносе закључке о вашим навикама, личности или понашању.

Тако игра може да процени ниво ваше вештине, да вас сврста у одређену групу играча или да закључи какво је ваше емоционално стање, како би вам прилагодила садржај.

Такви профили, међутим, могу бити употребљени и у друге сврхе. На пример, систем може да процени да је корисник малолетан иако је приликом регистрације навео другачији датум рођења - или може закључити да је неко склонији трошењу новца у игри.

Захваљујући телеметрији, компаније могу да их препознају и понуде им посебно прилагођене понуде, па чак и да искористе њихове психолошке склоности како би их задржале у игри.

Који су највећи ризици

Онлајн игре су честа мета сајбер-напада, па у случају пробоја система могу процурити лозинке, имејл адресе, подаци за плаћање или друге осетљиве информације.

Поред тога, различити подаци могу се међусобно повезати. Чак и ако игра не користи ваше право име, комбинација ИП адресе, начина играња, ритма кретања или других специфичних образаца може бити довољна да се направи јединствени дигитални профил.

Такав "дигитални отисак" омогућава праћење играча унутар игре, али и на другим платформама, а у неким случајевима може довести и до откривања стварног идентитета.

Како да заштитите своју приватност

Иако је највећа одговорност на компанијама које обрађују личне податке, и сами играчи могу смањити ризике.

Пожељно је да прочитате политику приватности пре регистрације, проверити која се овлашћења траже и размислити да ли је заиста неопходно повезати игру са друштвеним мрежама или укључити све додатне функције.

Корисно је и да прегледате подешавање приватности, користите јаке лозинке и двофакторску аутентификацију, као и избегавати дељење осетљивих података када то није неопходно.

На крају, једнако је важно развијати свест о заштити приватности и разговарати о овим ризицима, посебно са млађим играчима, како би боље разумели шта се дешава са њиховим подацима док уживају у својим омиљеним играма.