Које похвале граде самопоуздање код детета, а које могу бити штетне, открива психолог

Похвала попут "браво", "супер си" или "паметнице" може код детета створити зависност од туђег мишљења, док описна похвала, која истиче конкретне поступке, помаже развоју самопоуздања и самосталности, изјавила је психолог Александра Кошељева, а преносе РИА Новости.

"Један од главних алата у васпитању је похвала. Захваљујући њој, дете схвата шта ради успешно, а шта још треба да учи. Али то је мач са две оштрице. Одрасли морају да пронађу речи које неће бити само пријатне за чути, већ и подстицај за развој", наводи се.

Психолог је издвојила најчешће врста похвале и објаснила које од њих могу ојачати дечје самопоуздање, а које га могу учинити зависним од потврде других.

"Браво" није увек довољно

Најчешћи облик похвале су кратке "оцене" попут: "Браво", "Само тако настави". То је брз и једноставан начин да се успостави топла емоционална веза са дететом.

Међутим, овакав приступ има и другу страну. Ако дете стално чује само општу похвалу, оно не разуме шта је конкретно урадило добро. Временом може почети да делује не из радозналости или жеље да нешто научи, већ само да би поново чуло "браво".

Најбоља је конкретна похвала

Много кориснија је описна похвала, у којој одрасли не оцењује дете, већ примећује његове поступке.

На пример, уместо реченице: "Лепо си средио собу", боље је рећи: "Видим да су аутићи у гаражи, а лутке на полици. Сада имамо места да се играмо". Тако дете само закључује да је нешто урадило како треба, а самопоуздање гради на сопственом разумевању резултата, а не само на туђим речима.

Хвалите труд, не само успех

Ако дете изгуби на такмичењу или не успе одмах да реши задатак, важно је охрабрити га и похвалити за труд, упорност и вољу. Тако учи да блиски људи цене не само резултат већ и истрајност, што касније помаже да не одустаје пред препрекама, да се не плаши грешака и тешких задатака.

Захвалност такође има снагу похвале

Искрена захвалност детету за неки поступак такође има снажан васпитни ефекат. На тај начин дете схвата да су његови поступци важни другима, што развија емпатију, одговорност и способност да примећује потребе других људи.

Опрез са похвалама за изглед и таленат

Пети облик похвале је невербална похвала - осмех, загрљај, одобравајући поглед, на коју посебно реагују деца узраста од три до пет година, јер им емоције често значе више од речи.

Ипак, родитељи и васпитачи треба да буду пажљиви када хвале дете због изгледа или урођених способности.

"Реченице попут: 'Ти си најлепша' или 'Ти си геније за математику', представљају етикете. Дете почиње да се плаши да их не изгуби. Може му се учинити да је лакше да одустане од тешког задатка него да наруши слику о себи као о 'генију'", објаснила је Кошељева.

Боље је рећи: "Имаш лепе изражајне очи" или "Свиђа ми се како брзо рачунаш".

Она је додала да није добро ни хвалити дете за сваки корак, јер тада почиње да очекује одобравање за све што ради и губи ослонац на сопствену мотивацију.