Инфостуд: Више огласа за посао у Србији, највећа потражња за грађевинцима

Тржиште рада у Србији у првој половини ове године показује прве знаке опоравка после пада током претходне године, а на сајту Послови Инфостуд од јануара до краја јуна објављено је 32.713 огласа за посао, што је око три одсто више него у истом периоду прошле године.

Тржиште рада бележи прве знаке опоравка

Посебно охрабрује податак да је број огласа намењених младима порастао за чак 24 одсто док су највећи раст потражње за радницима забележили грађевинарство, туризам и угоститељство, објавио је Инфостуд.

Kако је истакнуто, након изазовне 2025. године, када је тржиште рада бележило пад броја огласа, резултати из прве половине ове године указују на постепену стабилизацију и опоравак. Иако раст није изразит, представља позитиван сигнал да компаније поново интензивније запошљавају.

У којим секторима је највећа потражња за радницима

Највећи број огласа и даље долази из сектора трговине, у коме је током првих шест месеци објављено 6.570 огласа.

Следе производња са 3.389 огласа, услужни сектор и занати са 2.962, туризам и угоститељство са 2.429, као и грађевинарство и архитектура са 2.232 огласа.

Грађевинарство и угоститељство бележе раст, ИТ и даље у паду

Kада је реч о променама у односу на исти период прошле године, највећи раст забележен је у грађевинарству и архитектури, где је број огласа повећан за 15 одсто, као и у туризму и угоститељству са растом од 13 одсто.

Раст бележе и трговина, услужни сектор и занати, као и прехрамбена индустрија, што показује да се опоравак не односи само на једну грану привреде, већ је присутан у више сектора.

Са друге стране, ИТ сектор наставља да бележи пад. Број огласа у овој области мањи је за око 32 одсто у односу на прву половину прошле године, док је укупан број ИТ огласа пао са 2.508 на 1.633. Упркос томе, ИТ Хелп Деск и Суппорт, софтверски инжењери и програмери, Фулл Стацк и Бацкенд девелопери остају међу најтраженијим профилима.

Послодавци све више траже младе

Посебно позитиван тренд забележен је када су у питању млади. Током прве половине ове године објављено је 4.868 огласа намењених студентима и младима, што представља раст од чак 24 одсто у односу на исти период прошле године.

Њихов удео у укупном броју огласа порастао је са 12 одсто на готово 15 одсто што показује да послодавци полако поново отварају врата кандидатима који тек улазе на тржиште рада. Најтраженије појединачне позиције остале су углавном непромењене.

Најтраженија занимања и понуђене плате

Највише огласа објављено је за продавце, магационере, возаче, конобаре, административне раднике, комерцијалисте, раднике у производњи, куваре, телефонске оператере и продајне саветнике.

Kада је реч о зарадама које су послодавци нудили у огласима у Србији, код најтраженијих занимања издвајају се комерцијалисти и возачи са просечно понуђеном платом од око 125.000 динара, док су се зараде за раднике у производњи и административне раднике кретале око 88.000 динара, за магационере око 86.000 динара, а за продавце око 80.000 динара.

Недостају занатлије упркос високим зарадама

Истовремено, дефицит радника у појединим занатским и угоститељским занимањима и даље представља један од највећих изазова за послодавце. Међу позицијама за које је најтеже пронаћи кандидате у првих шест месеци налазе се аутолимари, лимари, пекари, бармени, месари и шефови кухиња.

Упркос томе што послодавци за поједине од ових позиција нуде натпросечне зараде, број пријава остаје низак. Тако је просечна плата за шефа кухиње износила око 154.000 динара, док је за аутолимаре достизала и 180.000 динара.

Опоравак тржишта рада, али изазови остају

Подаци из прве половине ове године показују да тржиште рада улази у стабилнију фазу у односу на прошлу годину. Иако је још рано говорити о потпуном опоравку, раст броја огласа, већа потражња за младима и повећана активност у више кључних привредних сектора представљају охрабрујуће показатеље за наставак године.

Истовремено, дугогодишњи недостатак квалификованих занатских радника остаје један од највећих изазова домаћег тржишта рада, што потврђује да ни све конкурентније зараде често нису довољне да надоместе мањак стручних кадрова.