
Више од половине Руса донирало у добротворне сврхе током 2025. године

Филантропија широм света не зависи искључиво од материјалних могућности грађана, показао је Светски извешта о давању 2026 (World Giving Report 2026). Истраживање показује да су осећај заједништва, поверење у организације и уверење да донације имају стварни ефекат најважнији фактори који подстичу људе да помажу другима.
Појам великодушности данас обухвата много више од новчаних донација - у њега спадају и волонтерски рад, подршка добротворним и верским организацијама, као и директна помоћ људима, животињама и животној средини.
Више од половине Руса донирало новац у 2025. години
Када је реч о Русији, извештај показује да је током 2025. године 51 одсто грађана донирало новац у добротворне сврхе. У просеку, Руси за добротворне активности издвајају 0,8 одсто својих прихода. Ипак, структура донација је специфична, јер се помоћ много чешће пружа директно појединцима него путем добротворних организација.
Истраживање показује и да 42 одсто испитаника у Русији осећа снажну припадност локалној заједници. Како наводе, осећај припадности заједници зависи од културних навика, локалног окружења и друштвених вредности, због чега ће мотиви и покретачи филантропије у наредном периоду захтевати додатна истраживања и већу пажњу организација које се баве добротворним радом, преноси "РБК Тренд".
Шест од десет људи у свету помаже другима
Подаци показују да је током 2025. године 61 одсто испитаника на глобалном нивоу директно донирало новац људима којима је он потребан, добротворним организацијама или верским институцијама. У просеку, људи широм света издвајају око 1 одсто својих прихода за помоћ другима.
Највећи ниво донација забележен је у земљама Африке и Азије, међу којима су Нигерија, Гана, Египат, Кенија, Индија, Уганда, Пакистан, Замбија, Танзанија и Зимбабве. Иако је реч углавном о земљама са ниским и средњим приходима, истраживачи истичу да је спремност на помоћ више повезана са јаким друштвеним везама, нормама међусобне подршке и поверењем него са економским могућностима.
Глобално гледано, људи готово подједнако често помажу директно и преко организација. Тако је 36 одсто испитаника новац дало директно људима којима је помоћ била потребна, 34 одсто је донирало добротворним организацијама, док је 23 одсто донирало верским организацијама или из верских разлога.
Заједништво подстиче великодушност
Један од најзначајнијих закључака извештаја јесте да је великодушност тесно повезана са осећајем припадности заједници. Чак 66 одсто људи широм света наводи да осећа снажну повезаност са својом локалном заједницом - мрежом људи, организација и друштвених односа који деле исто окружење.
Истраживање показује да земље у којима више од 80 одсто становништва има снажан осећај припадности локалној заједници бележе знатно већи ниво филантропије. У просеку, грађани тих држава донирају чак три пута више од становника земаља у којима је осећај заједништва слабије развијен.
Поред локалних заједница, позитиван утицај има и учешће у верским или онлајн заједницама, јер су људи који су активни у било ком облику заједнице спремнији да помажу другима.
Истраживање је показало и да млађе генерације више вреднују припадност заједници него старији. Тако 54 одсто испитаника млађих од 34 године сматра да је заједница важан део њиховог живота, док исти став дели 31 одсто особа старијих од 55 година.


