Свет
Предвиђања америчког економисте: Светска депресија почиње најкасније у децембру
Криза је већ ту, само што многи нису у стању да је препознају. Тржишта верују у нафтне фјучерсе и очекују да ће цене сирове нафте убрзо пасти, што се, наравно, неће десити. Неће бити повратка на старо
Цена дизела у САД достигла је рекордних 6,33 долара по галону. Амерички министар енергетике Крис Рајт одбио је да коментарише раст цена горива. Дизел у Немачкој никада није био скупљи – цена једне литре достигла је 2,453 евра – чиме су оборени сви досадашњи неславни рекорди.
У Француској, око 10 одсто бензинских станица има потешкоће у снабдевању најмање једном врстом горива, док цене дивљају. Макрон је затражио од владе потпуну мобилизацију због снабдевања и цена горива...
Али, то је само почетак велике светске енергетске кризе.
Цена "брент" нафте по барелу премашила је 100 долара. Али, то не значи много, или не значи ништа. То је цена коју се одређује према трговини нафтним фјучерсима, што је нека врста продаје унапред. Али, нафта је физичка величина: или је има или нема. Шта ћете учинити са нафтним фјучерсима уколико нафте нема? И европски фјучерси на дизел достижу рекордне нивое.
Међутим, покушајте да нафту набавите по тој цени, каже чувени амерички економиста Мајкл Хадсон у подкасту Лане Петровне. САД продају нафту "шортовањем" – техником продаје нафте у кратком року.
Заправо, тржиште већ плаћа око 160 долара по барелу, а реална цена дизела је знатно виша. Званичне тржишне цене (фјучерси) служе искључиво за трговање на берзи, а не за стварну трговину физичком нафтом. То је, каже Хадсон, нека врста клађења. Цена нафте има веома мало везе са стварном тржишном ценом, коју купци и потрошачи нафте морају да плате добављачима.
САД, Европа и друге земље чине све што могу да одрже ниске тржишне цене нафте тако што испумпавају стратешке националне резерве. Ако не добијају нафту из Персијског залива, они празне државне резерве.
То, за сада, држи цену нафте релативно ниском, додаје амерички економиста.
Прва фаза светске депресије
То су први знакови дубоке енергетске кризе која ће ускоро погодити Запад и већи део света. Криза је већ ту, само што многи нису у стању да је препознају. Тржишта верују у нафтне фјучерсе и очекују да ће цене сирове нафте убрзо пасти, што се, наравно, неће десити. Неће бити повратка на старо.
Цене енергије диктирају и цене осталих роба, почев од цена хране. Раст цена хране већ тешко погађа најрањивије најрањивије регионе Африке и Блиског истока. Глад се не манифестује увек у огромном броју смртних случајева, упозорава фински политиколог Марку Сира, већ, пре свега, у неадекватној исхрани, социјалним немирима и политичкој нестабилности.
Америчка економија се већ замрзава, констатује Хадсон. А када дође до тог застоја, то је само прва фаза у пуцању ланца плаћања и банкротима великих компанија. Реч је, у ствари, о америчком нафтном рату, који је почео много пре Трампа. Бајден га је интензивирао против Русије, а Трамп га је проширио до фаталних размера према Ирану. Ту је корен проблема.
Зато је неминовно је, тврди овај економиста, наступање светске депресије, која ће настати најкасније до краја године, услед раста цена сирове нафте. Прва последица биће одвајање Азије и земаља од доларског стандарда. Долар ће се претворити у безвредно парче папира.
Раст цена нафте извршиће огроман притисак на многе земље Глобалног југа, које не могу да поднесу више цене увоза нафте и хране, и да притом отплаћују иностране дугове.
Погубни пример Немачке
Земље Глобалног југа морају да изаберу један од могућих путева: или ће следити погубни пример Немачке, или ће потражити алтернативу.
Немачка економија, подвлачи Хадсон, данас бележи нагли пад, јер се одрекла руског гаса и нафте. У ствари, читава Европа је жртвовала свој економски раст, запосленост и индустрију, како би постала зависна од САД. То данас видимо још јасније, тврди амерички економиста, када цене нафте вртоглаво расту.
Тешко је замисливо да ће се земље Глобалног југа одлучити да жртвују сопствене економије. Немачка је само пример онога што би се десило другим земљама када би прихватиле америчке услове. Немачка сада и у очима сопственог бирачког тела важи за нешто погубно. Али, то је избор о којем ће морати да одлучује свака земља "глобалне већине", свака земља јужне хемисфере.
Неће бити светске валуте која би заменила долар
БРИКС је савез веома хетерогених земаља, али његову истинску основу чине Русија, Кина и Иран, које данас, сматра Хадсон, представљају прави тријумвират.
Кина је развила сопствени систем плаћања, независан од долара; Русија поседује сличан систем плаћања, који је независан од кинеског. Иран се повезује са кинеским и руским системима, који ће чинити окосницу финансијских односа у оквиру БРИКС-а.
Заправо, не постоји план овог тријумвирата да створи алтернативе ММФ-у или Светској банци. Као што не постоји ни план о избацивању САД из УН. Неће бити ни нове светске валуте, која би заменила долар, каже Хадсон, јер је немогуће имати јединствену валуту без политичког јединства, без сопствене "владе".
Биће успостављен јединствени књиговодствени аранжман, предвиђа амерички економиста, односно систем евидентирања потраживања и дугова. И тај књиговодствени систем ће функционисати искључиво између влада, на нивоу државних трезора и централних банака.
То неће бити валута коју могу да купе шпекуланти, додаје он. Биће то систем књиговодственог евидентирања дугова и потраживања између различитих земаља, у коме ће се поравнања вршити у националним валутама.
Тријумвират БРИКС-а – Русија, Кина и Иран
Земље Глобалног југа неће моћи да сервисирају своје дугове и одрже своје економије, и зато ће се окренути тријумвирату БРИКС-а – Русији, Кини и Ирану.
Ове земље се неће понашати као Немачка и рећи: "Да, желите да жртвујемо своју економију преласком на ваш гас и плаћањем четири пута више цене, и да жртвујемо своју индустрију зарад вас? У реду, то је оно што дугујемо НАТО-у."
Једини начин да ове државе изграде и заштите своју економску сувереност, тврди овај економиста, јесте да обезбеде кредите – било од земаља које располажу девизним резервама, попут Кине, било од земаља извозница нафте, првенствено Русије и Ирана.
Све ово је, додаје Хадсон, усаглашено на три важна догађаја: први је састанак Шангајске организације за сарадњу у Киргистану, у августу. Управо тамо су, у суштини, усаглашени сви детаљи онога што се тренутно одвија између Русије, Кине и осталих чланица Шангајске организације за сарадњу, укључујући Иран.
Уследио је самит БРИКС-а, који је одржан 12. и 13. септембра. Затим су се Путин и руска делегација упутили на руску пацифичку обалу, у Владивосток, на Источни економски форум. Тамо се расправљало о будућим финансијским аранжманима између САД и њихових савезника у Европи, Јапану и Кореји, с једне стране, и земаља Глобалног југа, с друге стране. Ти састанци су, заправо, у практичном смислу, били најважнији.
Формирање заједничког фронта
Русија, Кина и Иран сада могу да се састану са земљама Азије, Африке и Глобалног југа и да утврде како да формирају заједнички фронт, каже Хадсон. За сада, та сагласност се своди на питања финансија и на то како ће се одвијати светска трговина нафтом у контексту америчког рата против Ирана.
Званично још није учињено ништа конкретно, али су сви суштински аспекти тих планова већ разрађени, тврди овај економиста. Јер, само три земље – Кина, Русија и Иран – данас располажу новцем, нафтом и ресурсима који су другим земљама неопходни да би пребродиле наредни веома тежак период.
Као што је рекао председник Си на конференцији БРИКС-а: "Спремни смо да се одрекнемо финансијских потраживања према земљама-дужницима, јер заузврат добијамо трговински однос од којег обе стране имају користи."
Амерички гангстер
Најзаслужнији за стварање овог фронта је, парадоксално, председник САД Доналд Трамп, који је то учинио много ефикасније него што би то земље БРИКС-а у овом тренутку могле да спроведу. Он им је, сасвим случајно, пре свега царинама, омогућио да се консолидују и изолују од мешања САД, каже Хадсон.
Трамп је подстакао и друге земље да се окрену од америчке валуте. Погледајте шта се догодило пре неколико недеља, када је Холандија саопштила: "Желимо да преместимо своје златне резерве из САД."
Недавно је Холандија експлицитно изјавила: постоји огромна политичка нестабилност у САД – што, у преводу, значи да је Трамп полудео, тврди Хадсон; он је, заправо, гангстер.
Не желимо да држимо свој новац код Федералних резерви или у Министарству финансија САД, који делују као светски гангстер, закључила је Холандија. Видели смо и како Америка налаже Банци Енглеске да заплени венецуеланске резерве злата.
И Немачка већ пет година тражи назад своје злато, нагомилано 60-их и 70-их година прошлог века. Сви њени захтеви су одбијени, на сличан, "љубазни" гангстерски начин.
Другим речима, пред земљама глобалне већине стоји дилема: или ћемо се придружити гангстерима, или ћемо поћи путем нормалног развоја.
Треће није дато.
Live
