Друштво
Крштење Русије: Зашто је, према предању, кнез Владимир крстио народ и како се то догодило
Крштење Русије, које се обележава 28. јула, један је од највећих празника Руске православне цркве. Тога дана верници обележавају прихватање хришћанске вере које је давне 988. године иницирао кнез Владимир, крстивши прве Русе у реци Дњепар. Празник се дуго није празновао, а први пут је на државном нивоу обележен већ за време владавине Романових. Од тада традиција се поштује, а сваке године Руси широм земље организују литије у част кнеза Владимира и Дана крштења Русије.
У то време Русија је била паганска. Паганство словенских народа представљало је мешавину обреда, традиција и веровања. Било је веома разнолико - у различитим градовима веровало се у различите богове. Кнез Владимир је желео да уједини државу заједничком вером, па је најпре хрићшанство примио сам.
Крштење Русије није било само верски догађај, већ почетак промена које су у наредним вековима утицале на културу, писменост, архитектуру и односе са другим хришћанским земљама. Иако се 988. година узима као прекретница, прихватање нове вере било је дуготрајан процес, а трагови старих паганских обичаја задржали су се и много касније.
Улога кнеза Владимира
Kнез је најпре покушао да створи јединствени пантеон словенских богова, поставивши у престоници идоле четири божанства. Међутим, није била потребна само вера у исте богове, већ и нова идеологија. Суседи Кијевске Русије већином су били хришћани, али и муслимани и Јевреји, односно припадници монотеистичких религија – веровали су у једног Бога.
Један од главних извора из тог времена, "Повест минулих година", наводи да је кнез веома пажљиво приступио избору нове вере. Позвао је изасланике страних држава да му причају о својим религијама, а затим је послао и своје изасланство у те земље. Било је то такозвано испитивање вера. На крају, избор је пао на православље. Један од разлога за такав избор био је политичке природе. Русија је имала трговинске и војне везе са Византијом, а прихватање хришћанства по византијском обреду додатно је јачало те односе.
Важну улогу одиграли су и утисци Владимирових изасланика о православном богослужењу. Након што су присуствовали литургији у храму Свете Софије у Константинопољу, кнезу су описивали лепоту храма, свечаност обреда и појање хора, говорећи да нису знали да ли се налазе на небу или на земљи.
Брак византијске принцезе Ане, сестре цара Василија II Бугароубице, и кнеза Владимира, учврстио је војно-политички савез Кијева и Константинопоља.
Како је текло Крштење древне Русије
Крштење Русије догодило се отприлике две године након крштења самог кнеза (988. године). Становници Кијева лако су прихватили крштење, јер су већ дуго били упознати са хришћанством и његовим представницима. Осим тога, сам кнез и његова свита служили су као пример становницима престонице. Летопис наводи да се велики број људи окупио на реци Дњепар и примио нову веру. Управо се то масовно крштење често узима као Дан крштења Русије. У граду су срушени пагански идоли и бачени у Дњепар.
Како је крштење променило Русију
Крштење Русије био је преломни догађај у историји те земље и окидач за државно-идеолошке промене и културно уједињавање племена. Након примања ове вере учврстили су се и односи са Византијом и западноевропским земљама.
Хришћанство је имало важну улогу и у развоју писмености. У Русији су се, након што је крштена, појавиле и традиције јужнословенске књижевности - међу првима биле су написане црквене књиге, а урађени су и преводи религијске литературе са других језика.
Из Византије су после крштења стизали архитекте, уметници, преводиоци и свештенство, што је допринело ширењу иконописа, црквених мозаика и фресака, као и византијске литургијске традиције.
Кнез Владимир данас носи назив равноапостолни, којим Црква његов допринос ширењу хришћанства изједначава са мисијом апостола. Ипак, није проглашен светитељем непосредно након смрти, а тачан датум његове канонизације није познат. Као светац поштован је већ у 11. веку, док се његово опште црквено поштовање у потпуности обликовало тек у другој половини 13. века.
Како се Дан крштења Русије обележава данас
Уочи 28. јула у православним храмовима широм земље одржава се целоноћно бдење, које почиње након заласка сунца претходног дана и траје до јутра празника. Јутарња и вечерња богослужења одржавају се према правилима великог празника, а у подне се са звоника храмова оглашавају црквена звона.
Пре осам година богослужење је одржано и на Саборном тргу у Москви, где се окупило више од 6.000 верника.
Широм земље 28. јула организују се и празничне литије у част кнеза Владимира и Крштења Русије. Једна од највећих традиционално креће од Успенског храма у Кремљу, одакле верници настављају до споменика кнезу Владимиру.
Live
