Друштво
Суша као опомена: Хоће ли Европа остати без пијаће воде и какво је стање у Србији?
Суша која недељама погађа Европу већ је довела до рестрикција воде у бројним земљама, док су ограничења уведена и у појединим деловима Србије. У Европи је већ упаљена црвена лампица – све је извесније да ће се, поред борбе за енергенте, у будућности водити и битка за пијаћу воду. Стручњаци упозоравају да ни Србија нема неограничене резерве и да је неопходно на време заштитити и проширити изворишта.
Суша која у Европи траје недељама донела је бројне проблеме у транспорту, енергетици, али и водоснабдевању. У многим европским земљама на снази су рестрикције воде за пиће. Најтежа ситуација је у Француској где је скоро 70 одсто земље под ограничењем у потрошњи воде због интензивних суша.
Слична ситуација је и у Мађарској, али и Словенији. У Србији је на снази рестрикција воде за пиће у Горњем Милановцу и Чачку.
Суша је довела до изузетно ниског водостаја на водозахвату Шевељ, чиме је смањена испорука воде за пиће са система Рзав. Уведена је забрана ненаменског коришћења воде из градског водовода, односно заливања башти, јавних површина и усева, прања аутомобила и пуњења базена.
Клима у Европи почела је да личи на афричку, а снабдевање водом за пиће, посебно током летњих месеци, све је теже и намеће се као горућа тема у Паризу, али и Берлину, Бечу, Будимпешти... У Европи је већ упаљена црвена лампица и свима је јасно да ће поред енергената (гаса и нафте) "битка" у будућности да се води и за пијаћу воду.
Често се могу чути и фаталистичке прогнозе да Европа може остати без пијаће воде. Геолози, хидролози, хемичари у Србији сматрају да то ипак не може да се деси, али да је очигледно да ће то бити све већи проблем. Количина воде на планети је константна и не може да буде ни већ, ни мања. Само је питање расподеле те воде.
А какав је ситуација у Србији? Хидролози кажу да нема простора за панику, али има за забринутост јер вода за пиће није неограничен ресурс, да је треба чувати и штедети.
Србија је по "водном стресу" на 93 месту од 170 земаља света, што није аларм за узбуну, али јесте за опрез. Водни стрес је ситуација када су водни ресурси под огромним притиском, када се троши више воде него што се обнови.
Што се тиче расположивости по глави становника и ту Србија заузима "златну средину". Што се тиче земаља бивше Југославије у бољем положају и богатије водним ресурсима су Словенија, Хрватска, БиХ, али и Црна Гора (Црна Гора је међу најбогатијим земљама што се тиче расположивости воде према глави становника). Од Србије сиромашнија водним ресурсима је Северна Македонија.
У Србији се у водоснабдевању кориси 70 одсто подземних вода и 30 одсто површинских - захватање воде из живог тока реке или из акумулације вештачких језера. Проблем је што се постојећа водоизворишта не проширују и не отварају нова.
Проф. Бранимир Јованчићевић са Хемијског факултета у Београду за РТ Балкан каже да Србија има довољно добрих изворишта подземних вода, да ће воде за пиће и у будућности бити довољно ако се уради Стратегија.
"Најзначајније извориште подземних вода налази се у Јадарској области, где је претила опасност да се оно угрози отварањем рудника јадарита. За сада је та опасност отклоњена. Сматра се да је то најквалитетније лежиште вода за производњу воде за пиће", навео је Јованчићевић.
Указао је да су подземна изворишта много боља за производњу воде за пиће од површинских акумулација.
"Подземне воде су боља сировина од површинских вода јер нису толико изложене антропогеним утицајима, односно загађењима. Оне су микробиолошки много исправније од површинских вода. А није исто када имате лошу и добру сировину. Када имате добру сировину онда је процес производње много олакшан, бржи, јефтинији", нагласио је он.
Истраживања су показала да је највећи резервоар подземних вода у околини Мачве и Јадра. По ранијим анализама то је резервоар природних вода од 20 кубних метара воде у секунди. То је количина коју Србија тренутно троши у водоснабдевању. Наравно, све те анализе морале би се поново радити.
"Оно што треба да обухвати нова Стратегија јесте да Западна и Југозападна Србија добијају воду из акумулација, као што су Кокин Брод, Увачко језеро, јер је то огромна количина квалитетне воде, а да Северозападна Србија, па и Војводину добијају воду из подземних вода из Јадарске области. Источна Србија нема проблема, има квалитетну воду, али је и ту бојазан да се изворишта не угрозе рудницима која се отварају", нагласио је Јованчићевић.
Проблем у Србији јесте баш то што се стратегије из различитих области преклапају, а питање је коме ће држава дати приоритет. Водни ресурси преклапају се са Стратегијом о коришћењу минералних сировина. У Јадру је највеће подземно извориште воде, али и велико лежиште јадарита и у плану је било отварање рудника.
У Србији више од две деценије ниједно ново извориште подземних вода није отворено. Упућени кажу да у новој Стратегији баш то треба да буде фокус - отварање нових изворишта подземних вода и проширивање постојећих капацитета.
А подземна изворишта могу да се појачавају, да се "прехрањују" површинским водама.
" У периодима обилних падавина, када наилазе таласи који плаве та вода може да се инфилтрира у подземље и сачува за онај период када наступе суше. Тада нема интензитета губљења воде. Око 40.000 литара у секунди воде може да се добије вештачким прехрањивањем", рекао је хидролог проф. Зоран Стевановић за Н1.
Објаснио је и зашто је боље користити подземна изворишта, где год је могуће, а не површинске акумулације.
"На површинским водама један сантиметар воде вам испари за 24 сата. То је на нивоу око 600 литара воде у секунди. То су енормне количине", нагласио је он.
Инфилтрирање површинских вода у подземне може да се ради на Сурчинском пољу и Макишком пољу. Проблем јесте што се не води много рачуна о томе, те на тим пољима данас ничу грађевински објекти.
Live
