Друштво
Црвена лампица за образовни систем: Зашто су резултати на ПИСА тесту најлошији до сада
Ђаци из Србије за својим вршњацима из земаља ОЕЦД-а заостају више од две године учења, показују резултати последњег ПИСА теста. Највећи јаз забележен је у науци, док готово половина ученика не достиже основни ниво читалачке писмености, а више од половине математичке. Стручњаци за РТ Балкан објашњавају шта стоји иза најлошијих резултата Србије до сада.
Петнаестогодишњаци из Србије остварили су најлошији резултат на ПИСА тестирању од када Србија учествује у том међународном истраживању. Резултати су објављени јуче на глобалном нивоу, а односе се на тестирање спроведено 2025. године. Из све три области - математика, читалачка писменост, наука, остварили су резултат који је далеко испод просека земаља ОЕЦД-а и много лошији од резултат претходног циклуса 2022. године.
Из научне писмености ђаци из Србије имали су у просеку 429 поена (просек ОЕЦД-а 482), читалачке писмености просек је био 415 поена (просек ОЕЦД 461), а из математике 417 поена (ОЕЦД-ов просек 463 поена). У претходном циклусу 2022. просечно постигнуће ученика из Србије на скали научне писмености био је 447 бодова, из читалачке писмености 440, а из математичке писмености 440 бодова.
Од ученика се на ПИСА тестирању не тражи да знају дефиниције, формуле, већ се из све три области мери функционалну писменост, односно да ли ђаци научено знају да примене у пракси. Када се поени преведу у проценте долази се до податка да је у науци 43 одсто ученика из Србије испод основног нивоа компетенција, у читању их је 47,6 одсто, а у математици чак 52,7 одсто.
То значи да скоро половина ђака прве године средње школе не разуме прочитани текст, а више од половине математичке операције не зна да примени у пракси.
Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних раднике Србије и професор српског језика у средњој школи каже да овакав резултат није изненађење за њу, али да јесте разочаравајући.
"Унија годинама инсистира на мањем броју ученика у одељењу, како би се лакше радило и како би деца имала више времена да се у току једног часа посвете некој теми која се обрађује. Чини ми се да је велики проблем и мотивација за учењем", рекла је Гашић за РТ Балкан.
Сматра да су наставни планови и програми преобимни и да су ученици у основним и средњим школама преоптерећени.
"Ако ви морате обимне наставне јединице да ставите у мали број часова, онда журите, претрчавате градиво, деца само стичу ширу слику уместо да се конкретно посвете предмету. Друштво за српски језик и књижевност више од деценију говори да матерњи језик морамо да добије статус надтредмета, јер деца која не знају да читају, не познају своју културу тешко могу да се снађу у свакодневном животу", навела је она.
У Србији је ПИСА 2025 истраживање требало да се обави током марта и априла прошле године у 240 одабраних школа, али због обуставе рада у једном броју образовних установа, померено за средину септембра те године. У извештају ОЕЦД-а који се односи на Србију стоји и напомена у каквим су друштвеним околностима ђаци у Србији радили ПИСА тестирање.
"Резултати ПИСА теста за 2025. се знатно разликују од претходних резултата. Ове промене су примећене у контексту распрострањених штрајкова студента и наставника у години пре тестирања", саопштио је ОЕЦД, додајући да тај контекст треба имати на уму приликом тумачења резултата тестирања.
Гашић каже да нема сумње да су друштвене околности утицале на резултате ПИСА тестирања.
"Деца не живе у неком издвојеном балону, одлично осећају све што се дешава, виде. Често су жртве неких одлука нас одраслих. Управо је то највећи проблем, што су они често колатерална штета", навела је она.
Да би имали комплетну слику, треба напоменути да је код петнаестогодишњака у Србији између два циклуса истраживања (2025. и 2022.) забележен пад од чак 18 поена у науци, 26 у читању и 23 у математици. Учинак ученика у земљама ОЕЦД-а је опао, али не толико. Просечан пад у ОЕЦД земљама износио је три поена у науци, 14 у читању и девет у математици.
Да би се боље разумело треба имати у виду и следећи податак. Према анализама ОЕЦД-а, око 20 ПИСА поена одговара просечном напретку који ученици тог узраста остваре током једне године школовања. Просечан пад Србије у три области износи око 22 поена што приближно одговара једној години учења.
Драгица Павловић Бабић, професорка Филозофског факултета у Београду и некадашња национална координаторка ПИСА тестирања каже за РТ Балкан да је много фактора довело до оваквих резултат.
"Да ли смо очекивали овакве резултате то не знам. Лично сам мислила да ће доћи до пада, зато што је образовање потпуно скрајнуто у Србији. Заправо, резултати показују наш однос према образовању", навела је она.
Највећи пад у Србији је забележен из читалачке писменисти, али су је значајан пад забележен и у научној области.
"Из науке нам је кроз све досадашње циклусе био стабилан резултат, сада бележимо велики пад", указала је она.
Сматра да је обустава наставе у школама могла да утиче на резултате, али не тако директно.
"ПИСА је такво истраживање које не испитује програмска знања која су се учила у одређено време, па је тада био штрајк, прекид наставе и ученици га нису савладали. То истраживање испитује компетенцију, једну општу способност ученика која се изграђује кроз године школовања. Наравно штрајкови и прекиди наставе јесу нешто што одузима на квалитету образовања зато што је нередовно, зато што је испрекидано", истакла је она.
Када се упореде резултати ученика из Србије остварени на последњем ПИСА тестирању са просеком земаља ОЕЦД-а у науци ђаци у Србији заостају за 52 поена, читалачкој писмености и математици по 46 поена. То је заостатак у учењу за више од две године.
"То је тужно. Неки њихови вршњаци који су исто паметни и способни као и они, од својих школа добију много више подстицају и доспеју далеко даље него наша деца која су инвестирала исто време у своје образовање, а нису добили заузврат то што је могло да се оствари у том периоду", навела је она.
ПИСА тестирање је највеће глобално истраживање, где се мери колико ученици научено из три области знају да примене у пракси. У 2025. години учествовало је 760.000 ученика из 91 земље.
ПИСА се спроводи од 2000. године у трогодишњим циклусима. Србија је први пут учествовала у ПИСА истраживању 2003. године и до сада је то чинила седам пута. Прескочено је само 2015. године.
Live
