
Да ли ће програмери остати без посла због АИ? Ево шта кажу стручњаци

Развој вештачке интелигенције покренуо је нову когнитивну револуцију, у којој машине преузимају све већи број задатака који су донедавно били резервисани искључиво за људски ум и креативност. Ипак, као што индустријска револуција није довела до тога да људи престану да раде након проналаска парне машине, ни развој АИ не значи да ће човек престати да размишља.
АИ и улога програмера
Већина производа заснованих на вештачкој интелигенцији већ може да обавља задатке програмера, али не очекује се да ће развој АИ у потпуности угасити потребу за том професијом, изјавио је помоћник директора TS Ventures фонда Млађан Стојановић на конференцији "Капитал у покрету" у Сава центру.
Према његовим речима, потреба за радом програмера ће се променити, јер ће неко морати да надгледа стварање кода.
"Вероватно ће се трансформисати потреба за њиховим радом, јер ће неко морати да надгледа стварање тих кодова. Ми сада, у когнитивној револуцији, још увек не знамо који је то производ који ће бити главна иновација која је базирана на вештачкој интелигенцији", рекао је Стојановић .
Он је оценио да су програмери прве "жртве" нове револуције.
"У последњих 20 година посао програмера је био јако добар посао. Врло мали број људи је могао то да ради, то су били високо образовани људи и јако добро плаћени", рекао је Стојановић.

Истовремено, како је навео, индустрија ризичног капитала, односно VC индустрија, инвестирала је више од 400 милијарди долара у стартапе, а чак 90 одсто тих средстава уложено је у компаније које се баве вештачком интелигенцијом. "На тржишту је много више новца, али тај капитал иде у јако мали број компанија", оценио је Стојановић.
О чему се говорило на конференцији
Конференција "Капитал у покрету" бави се питањем пасивне штедње грађана и начинима да се српским компанијама помогне да лакше дођу до капитала. Окупила је најважније актере домаћег финансијског и реалног сектора, са циљем да се пронађу изводљива решења за развој тржишта.
Програм конференције структуриран је кроз четири тематске целине које обухватају различите аспекте покретања капитала. Разговарало се о очувању вредности капитала кроз генерације и улози професионалног управљања имовином у временима високе инфлације, улози берзе и инвестиционих фондова, привлачењу нових емитената и могућностима да Србија постане регионални инвестициони центар, као и о геополитици, вештачкој интелигенцији и индустријама будућности.



