Грип, ковид или прехлада: Како препознати симптоме

У Београду је већ регистрован вирус грипа типа А, за сада у спорадичним случајевима, док је број оболелих од респираторних инфекција повећан за 40 одсто у односу на претходну недељу. Појединачни случај грипа још не значи да је почео већи талас оболевања и значајнији раст броја заражених очекује касније, напомиње за РТС пулмолог Универзитетске дечје клинике Тришова, др Снежана Рсовац.

"Ако говоримо о податку о сезонском вирусу грипа, односно вирусу типа А, ово је појединачан случај и треба очекивати тек у наредних месец дана евентуално већи пораст оболевања, зато што сада креће и профилакса коју спроводимо - имунизација против сезонског грипа. Пик се очекује тек у току зиме", наводи др Рсовац и додаје да вируси нису присутни само током зиме, али да хладнији период године и повратак деце и одраслих у колективе стварају услове за њихово брже ширење.

"Увек вируси постоје. Није ствар само у томе да они дођу зими и оду. Они су ту. Затворени простор утиче на то да се вируси брже преносе са једног на другог човека, односно међу децом, па самим тим затворени простори у зимским месецима представљају идеалну подлогу да се одређени вирус развије и брже шири", објашњава докторка за РТС.

Како разликовати прехладу, грип и ковид

Иако се симптоми респираторних инфекција могу преклапати, начин на који болест почиње може указати на разлике између њих, наводи пулмолог др Рсовац. Прехлада обично почиње кијавицом, гребањем у грлу и нижом температуром, док грип карактерише нагли почетак, са малаксалошћу, боловима у мишићима и зглобовима и повишеном температуром, након чега се јављају респираторне тегобе.

Код ковида почетак најчешће није тако нагao као код грипа, а међу првим симптомима могу бити кашаљ или цурење носа, умерено повишена температура и промене осећаја у устима.

"Ковид нема тако нагли почетак као грип, тако драматичан, али има неке специфичности типа промене осећаја у устима, температура је негде средње, умерено повишена, може бити болова, али више респираторне тегобе крену прво, а то је најчешће кашаљ или цурење носа".

Нелагода, промене расположења: Тихе промене у организму које доноси јесен

Како смањити ризик од инфекција

Као основне мере превенције др Рсовац издваја редовно прање руку, проветравање просторија и што више боравка на отвореном, док је код деце посебно важна уравнотежена исхрана са довољним уносом воћа и поврћа. Када је реч о суплементима за "подизање имунитета", истиче да имунолошки систем детета природно сазрева током првих година живота и да су честе инфекције у том узрасту очекиване. Као могући додатак током зимских месеци издваја витамин Д, али уз препоруку педијатра или интернисте.

РСВ посебно опасан за најмлађе

Имунолошки систем деце сазрева постепено, а посебан ризик у првим годинама живота представља респираторни синцицијални вирус (РСВ), који може да изазове тешке облике инфекције, укључујући бронхиолитис и потребу за хоспитализацијом и применом кисеоника, упозорава др Рсовац.

"Респираторни синцицијални вирус је врло опасан и јавља се сада у овом периоду, а код деце изазива тешку форму у првим годинама живота, бронхиолитис, који може ићи драматично", упозорава Рсовац.

Вируси се лакше шире међу децом у колективима због блиског контакта и мање пажње посвећене хигијени. Због веће изложености, др Рсовац препоручује и вакцинацију против грипа запосленима који раде са децом, када за то постоји могућност.

Када дете треба да остане код куће

"Дете треба да остане код куће онда када приметите да је његово опште стање лоше, када је температура повишена. Температура од 37,1 или 37,2 сматра се једним нормалним одступањем, али ја говорим о температури која је виша од 38 степени", објашњава докторка.

Разлог да дете остане код куће јесу и изражен кашаљ, немогућност да нормално пије и једе, губитак апетита, поспаност и успореност.

"То важи за сваки узраст, само што код мање деце прогресија болести иде брже", каже пулмолог.

Такође, антибиотици нису терапија за вирусне инфекције, а већина респираторних тегоба, без јасних знакова бактеријске инфекције на лекарском прегледу, изазвана је вирусима, наводи др Снежана Рсовац.

"Већина ових стања, без јасних клиничких знакова при прегледу од стране лекара, јесу у ствари вируси и они су у 80 до 90 одсто случајева ти који изазивају респираторне и остале тегобе", наводи Рсовац.

Брзи дијагностички тестови могу помоћи у процени да ли је инфекција бактеријска или вирусна, али их није неопходно радити код сваког пацијента.

Број респираторних инфекција, према очекивањима др Рсовац, значајније ће расти од краја октобра, док се врхунац сезоне очекује крајем децембра и током јануара. РСВ би, међутим, могао да достигне врхунац раније, крајем новембра и у децембру, након чега се очекује јача активност грипа.

Вакцинација као важна мера превенције

Вакцинација против сезонског грипа једна је од најважнијих мера превенције, а може допринети и блажој клиничкој слици уколико до инфекције дође, наводи др Рсовац. Састав вакцине прилагођава се вирусима који циркулишу, а код деце о вакцинацији треба да се посаветују родитељи са педијатром. Одрасли који желе да се вакцинишу такође могу да се обрате свом лекару, док се вакцина посебно препоручује одређеним категоријама пацијената.