Мрачна тајна египатских владара: Да ли су у смрт водили и своје слуге

Када су умирали први египатски владари, изгледа да нису сами одлазили у загробни живот. Наиме, археолози који су проучавали остатке људи сахрањених око краљевских гробница открили су да су многи од њих претрпели тешке ударце у главу. То указује да су поверљиве слуге биле убијане и сахрањиване заједно са својим владарима у окрутном ритуалу који датира од пре 5.000 година.

Стручњаци наводе да су те жртве подношене како би се краљевима обезбедила пратња у загробном животу.

"Жртвовање пратилаца је врста људског жртвовања у којој се људи блиски владару убијају када владар умре", кажу истраживачи и додају:

"У многим културама жртвовање пратилаца практиковано је због веровања да ће жртвоване особе наставити да служе владару у некој врсти загробног живота, али оно је могло да буде и упечатљив показатељ владареве моћи. Неки пратиоци су можда добровољно пристајали да умру како би стекли вечни живот или част; други су можда били одабрани, па чак и приморани".

За потребе истраживања, научници су поново анализирали 46 лобања које су припадале слугама и званичницима сахрањеним око погребних комплекса тројице владара Прве династије на југу Египта.

Остатке је двадесетих година прошлог века први ископао британски археолог сер Флиндерс Питри, а они се данас чувају у збиркама Дакворт Универзитета у Кембриџу.

Када су први пут откривени, стручњаци су сматрали да би могли да представљају пример људског жртвовања, али на остацима нису уочени трагови повреда.

Сада је научни тим, користећи савремене форензичке методе које ранијим археолозима нису биле доступне, тражио знаке повреда насталих у време смрти, преноси Дејли мејл. 

Пронашли су доказе о потенцијално смртоносним повредама лобање код 18 од 46 лобања, укључујући преломе и, у једном случају, рану нанету ударцем или сечивом у пределу ока.

Истраживачи су закључили да је најмање 39 одсто испитаних особа можда намерно убијено ударцима у главу, што представља нове доказе да су неки краљевски пратиоци жртвовани када би њихов владар умро.

Истраживачи наводе да су ови линеарни преломи у почетку можда погрешно протумачени као оштећења настала природним путем.

Резултати допуњују раније доказе да су древни Египћани практиковали жртвовање. Такође, нова студија показала је да је 39 одсто слугу и званичника сахрањених у близини погребних комплекса краљева имало потенцијално смртоносне повреде главе.

"Повреде на сачуваним лобањама углавном су линеарни преломи, који би вероватно изазвали брз губитак свести, унутрашње крварење и смрт", напомињу истраживачи.

У истраживању, објављеном у часопису Frontiers in Environmental Archaeology, наводи се да и даље није познато на који су тачно начин ове особе убијене.

Лобање откривају могући начин убијања

Древни египатски владари често су приказивани како буздованима ударају непријатеље, али повреде уочене на лобањама пратилаца не одговарају врсти оштећења коју би такво оружје обично изазвало. Уместо тога, преломи указују на то да су особе вероватно биле ударене широким, равним предметом, иако се могућност да су повреде настале приликом случајних падова не може у потпуности искључити.