Друштво
Батут: За недељу дана забележно 7.035 случајева обољења сличних грипу
Активност вируса грипа у Србији је и даље испод епидемијског прага, али број оболелих расте у односу на претходну недељу. Највише стопе обољевања и даље се бележе код деце, док је од почетка октобра лабораторијски потврђено седам случајева грипа.
У Србији је од 12. до 18. октобра забележено 7.035 случајева обољења сличних грипу, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
Интензитет активности вируса грипа је на основном нивоу, испод епидемијског прага, док је тренд инциденције у порасту у поређењу са претходном недељом.
Деца и даље највише оболевају од обољења сличних грипу
И у овој, као и претходних недеља највише стопе оболевања бележе се у узрасним категоријама деце млађе од четири године и школске деце.
Међутим, у поређењу са претходном недељом дошло је до раста стопа оболевања у добној групи 30 до 64 године и старијих од 65 година.
Потврђено седам случајева грипа
Од почетка октобра регистровано је седам лабораторијски потврђених случајева грипа, а у претходној недељи пријављена су два лабораторијски потврђена случаја оболевања од грипа, тип AH1pdm09 код пацијената са територије Браничевског округа.
Који су симптоми грипа
Симптоми грипа се јављају изненада, понекада у року од неколико сати и могу да трају од неколико дана до неколико недеља (уколико се јави компликација грипа или развије тежа форма болести). Уобичајени симптоми грипа су повишена телесна температура, грозница, малаксалост, главобоља, бол у грлу, појачана секреција из носа, бол у мишићима и зглобовима, кашаљ.
Опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, често проветравање просторија и избегавање боравка у затвореним просторијама у којима се налази већи број људи. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора, умерену физичку активност и исхрану богату витаминима, пише на сајту Градског завода за јавно здравље Београд.
Зашто се вируси лакше шире када је хладније време
Вируси грипа и прехладе брже се шире током јесени и зиме због хладног и сувог ваздуха који исушује носну слузокожу, чешћег боравка у затвореним и слабо проветреним просторијама, повратка на посао и у школе, као и стреса, недостатка сна и лоше исхране, напомињу стручаци.
Live
