Водостаји Дунава и Саве лагано расту, упозорење РХМЗ остаје на снази

Водостаји Дунава и Саве лагано расту, показују подаци Републичког хидрометеоролошког завода, а према речима хидролога РХМЗ-а Дејана Владиковића у наредним данима не очекују се довољни порасти нивоа река да би се изашло из зоне ниских водостаја.

Рекао је да раст водостаја Дунава и Саве у наредна четири дана неће бити довољан да се превазиђу ниски нивои. Такође, подсетио је да је РХМЗ крајем јуна издао упозорење на ниске пловидбене нивое, које је и даље на снази.

"Упозорење РХМЗ-а на снази је већ четири месеца и остаће на снази јер су водостаји веома ниски. Порасти од 30 до 60 центиметара неће значајније ублажити веома тешку хидролошку ситуацију. На водомерној станици Бездан, на улазу Дунава у Србију, водостај је на минус 155 центиметара, док је граница ниског пловидбеног нивоа на минус десет центиметара", рекао је Владиковић за РТС.

Низак водостај ствара велике проблеме, пре свега у речном саобраћају и енергетици, али утиче и на биљни и животињски свет, нагласио је.

Током лета било је последица и по водоснабдевање. "И ниски и високи водостаји представљају дуготрајан проблем и остављају последице", напоменуо је Владиковић.

Објаснио је да се, према дугорочним прогнозама, на сливу Саве током новембра очекују чешћи продори падавина и више пораста водостаја.

Како каже, на Дунаву се, међутим, значајнији раст нивоа воде не очекује до средине децембра.

"Најнеповољнији сценарио био би да у зимски период уђемо са ниским водостајем Дунава. Тада би могла да се понови ситуација из 2017. године, када би, због великих минуса, лед на реци могао да се формира за два до три дана", навео је Владиковић.

Говорећи о најповољнијем сценарију, истакао је да би чешћи продори падавина омогућили постепено влажење тла и пораст нивоа површинских и подземних вода.