Друштво
Најбогатији профитирају од климатских промена - зарађују и на узроцима и на последицама
Осим што профитирају од загађујућих узрока климатских промена, најбогатији људи на свету све више профитирају и од катастрофалних последица које та криза доноси. Ново истраживање указује на парадокс у којем они који највише доприносе проблему могу да зараде и од отклањања његових последица.
Док се милиони људи суочавају са све тежим последицама климатске кризе, део најбогатијих људи на свету у њој проналази нове могућности за зараду. Глобална организација за равноправност Оксфам је открила да најбогатијих 0,1 одсто светске популације улаже велика средства у припремљеност за катастрофе, опоравак и реконструкцију након климатских катастрофа - а то је тржиште за које се предвиђа да ће порасти са 70 милијарди долара на 92 милијарде долара годишње до 2029. године.
Ова организација тврди да тако остварују "двоструку дивиденду" - најпре доприносе климатској кризи, а затим зарађују на обнови и отклањању штете.
"Они који су најмање одговорни за глобално загревање на крају морају да плаћају онима који су најодговорнији, кроз више цене хране, поправку домова оштећених у екстремним временским приликама или пресељење у друге области", наводи се у извештају.
Директорка за утицај у Оксфаму Џин Меклин оптужила је милијардере да претварају "хаос у профит".
"Супербогати прво континуирано улажу у индустрије које загађују животну средину, а потом кроз улагања у услуге опоравка и обнове зарађују од света који се загрева", рекла је она.
Меклин је оценила да људи који су најмање допринели климатској кризи сносе њене најтеже последице, док они који су је изазвали имају највише могућности да се од њих заштите.
Најбогатијих 0,1 одсто на планети, група од 8 милиона људи, одговорна је за више емисија угљеника него најсиромашнијих 3,5 милијарди заједно. Као резултат тога, ова група је наводно допринела екстремним топлотним догађајима 125 пута више него просечна особа.
Делимично је то због њиховог начина живота. Приватни авиони широм света, на пример, испуштају више угљен-диоксида за две секунде него што већина људи на свету емитује за целу годину. Ипак, највећи утицај ове групе долази од њихових инвестиција.
Налази истраживања показују и да кризе изазване екстремним временским приликама или ратовима обично повећавају профите великих компанија за трговину храном, којима доминирају милијардери. Њихово богатство порасло је за 120 милијарди долара од 2020. године.
Када суше, поплаве или олује погоде усеве, накнадни раст цена хране несразмерно користи великим корпорацијама и њиховим инвеститорима, на штету малих произвођача и обичних потрошача, наводи Оксфам.
Као пример, организација издваја раст цене какаа од 231 одсто након екстремних временских непогода у западној Африци 2024. године. Према наводима Оксфама, локални пољопривредници нису имали никакву корист од поскупљења, док су профит остварили богати власници компанија који су откупили све залихе и потом их препродали по високим ценама, преноси "Гардијан".
Live
