Друштво

Топљење глечера открило 250 експлозивних направа из Првог светског рата у Италији

Након што су се на италијанским Доломитима током лета 2026. године отопили глечери, откривени су трагови једног од најсуровијих ратишта у Европи. Италијанска војска уклонила је и деактивирала 250 експлозивних направа које су биле заробљене у леду више од 100 година.
Топљење глечера открило 250 експлозивних направа из Првог светског рата у ИталијиGetty © Pawe Sucho / 500px

Међу пронађеним експлозивима су биле италијанске артиљеријске и француске минобацачке гранате, заостале из такозваног Белог рата, вођеног између аустроугарских и италијанских трупа на суровом алпском терену.

Након што су планинари током лета пријавили да су видели бомбе, углавном у области канала Сан Бово у долини Примијеро, у источном Трентину, војска је претражила и друга подручја на великим надморским висинама, као и глечере у региону Трентино-Јужни Тирол. Глечери су се током протеклог лета значајно истопили, откривајући предмете који су деценијама били затворени у леду.

Из италијанске војске саопштено је да је пронађене направе уклонила и деактивирала алпска бригада "Ђулија".

Ово није први пут да повлачење глечера открива остатке рата. Тај процес убрзао се током последњих 15 година, а стручњаци га повезују са глобалним загревањем.

"То је у великој мери последица глобалног загревања", рекао је Стефано Морозини, професор на Универзитету у Бергаму и координатор пројеката заштите баштине у националном парку Стелвио, где су пронађене неке од експлозивних направа.

Алпинистима се саветује да никада не додирују експлозивне направе на које наиђу, без обзира на то где се налазе, већ да свако откриће одмах пријаве полицији.

Рат замрзнут у времену

Такозвани Бели рат, који се углавном водио у Доломитима, у региону Трентино-Јужни Тирол, и у Алпима у Ломбардији, остао је замрзнут у времену све до деведесетих година прошлог века. Тада је глобално загревање почело да открива разноврсне, добро очуване остатке, међу којима су били оружје, санке, писма и дневници.

Једно од таквих открића била је дрвена барака укопана у пећини на врху планине Скорлуцо, на надморској висини од 3.095 метара, са погледом на превој Стелвио. Барака се поново појавила 2015. године, након што се лед који ју је готово читав век прекривао потпуно отопио.

Склониште је на брзину закључано по завршетку Првог светског рата, у новембру 1918. године, а војници су у њему оставили већину својих ствари. Унутра су пронађени добро очувани кревети од сламе, одећа, лампиони, новине, разгледнице, кованице и конзервисана храна.

Музеј Белог рата, у којем ће бити изложене пронађене реликвије, требало би да буде отворен у Бормију у јуну 2027. године.

Сматра се да је Бели рат однео више од милион живота. Ипак, верује се да је већина војника страдала у лавинама, падовима са планина или од хипотермије. Током последњих 15 година из отопљеног леда појавили су се и десетине људских тела, од којих су нека и даље била у униформама, преноси "Гардијан".

image
Live