
Несрећан брак може да повећа ризик од деменције, каже студија

Незадовољавајући блиски односи, укључујући несрећне бракове, могли би да имају озбиљне последице по здравље мозга. Према новој студији, хронична усамљеност код особа старијих од 65 година повезана је са 38 одсто већим ризиком од развоја деменције.
Истраживање је показало да усамљеност не зависи нужно од тога да ли неко живи сам. Готово трећина најусамљенијих учесника живела је са другим људима, али са њима није имала смислене и испуњавајуће односе.
"То показује да ова рањивост може да проистекне и из незадовољавајућих односа, оптерећења бригом о другима или недостатка значајних активности", рекла је главна ауторка студије Ивана Симон са Универзитета у Бордоу.
Хронична усамљеност повезана са већим ризиком од деменције
Истраживачи су анализирали податке 3.777 старијих особа које су праћене у периоду од 1988. до 2018. године. Учеснике су поделили у три групе:Оне који никада нису осећали усамљеност, оне који су је повремено доживљавали и оне код којих је она била хронична.
Током наредних 20 година деменција се развила код 49 одсто особа из групе са хроничном усамљеношћу. У групи која никада није осећала усамљеност тај удео износио је 33 одсто, док је међу онима који су повремено били усамљени забележено 34 одсто случајева.
Виша истраживачица Центра за здравље становништва у Бордоу Карин Перес истакла је да повремена усамљеност није имала исти штетан утицај као она која траје дуго.
"Ова разлика је кључна. Иако већина људи доживи усамљеност у неком тренутку свог живота, управо када усамљеност постане хронична и упорна, она може повећати ризик од развоја деменције", рекла је Перес.
Како дуготрајна усамљеност може да утиче на здравље
Према објашњењу истраживача, хронична усамљеност може да покрене дуготрајне упалне процесе у организму услед продужене активности механизама стреса и имунолошких реакција.

Осим тога, повезана је са физичком неактивношћу, лошом исхраном, кардиоваскуларним болестима и дијабетесом, који су такође фактори ризика за деменцију.
Због ових налаза, истраживачи су позвали лекаре да приликом процене здравља старијих особа не узимају у обзир само њихове животне околности, већ и то да ли се осећају усамљено. Такође су препоручили подстицање старијих на учешће у друштвеним активностима.
До 2050. године број оболелих од деменције могао би да се утростручи
Све већи број старијих људи са проблемима памћења, пажње и размишљања представља један од великих здравствених изазова савременог друштва. Према проценама, до 2050. године чак 157 милиона људи широм света могло би да живи са деменцијом, готово три пута више него данас.
Један од највећих проблема је то што се деменција често открива тек у узнапредовалој фази, када су могућности лечења знатно ограничене. Тада су посебно важни нега, подршка породице и помоћ у прилагођавању свакодневном животу.



