Шта је критичко игнорисање и како га користити у онлајн свету

Циљ друштвених мрежа и претраживача је да привуку пажњу особе ширењем информација које изазивају радозналост, огорчење или бес. Што корисник дуже буде гледао у екран, то ће добити више реклама, а зарада разних компанија од њих ће расти. Конкуренција у привлачењу пажње је све већа, па су 2013. године у претрази по хаштагу на друштвеној мрежи Твитер корисници проводили у просеку 17,5 сати, а већ 2016. године се та претрага смањила на 11,9 сати.

Да би филтрирао информације, појединцу су потребне когнитивне стратегије које ће помоћи у заштити од замки за одвлачење пажње. Једна од таквих стратегија је "критичко игнорисање". Група научника са немачког, британског и америчког универзитета препоручује да ова врста елиминисања информација буде свакодневна, преноси портал "РБЦ Трендс". 

Критичко игнорисање је способност да се намерно ограничи дигитална пажња. Научници то називају "разумним и здравим навикама" у превеликом броју информација. Без тога, стручњаци сматрају да ће се људи утопити у мору података који ће им, у најбољем случају, одвлачити пажњу и доводити их заблуду, а у најгорем, може их довести у невољу и губљење новца.

Критичко размишљање није довољно овде, јер је то систем размишљања које се користи за анализу ствари и података, тумачење феномена, процену догађаја и накнадно доношење објективних закључака. Научници верују да у дигиталном свету то кориснику не може да помогне, из најмање два разлога.

1. Дигитални свет садржи више чињеница него све библиотеке на свету. Већина њих потиче из непотврђених извора и нису потврђено истините. Због огромне количине података, једноставно нема довољно времена да се они критички схвате.
2. Са друге стране, критичко разумевање бескорисних или злонамерних информација, за које је потребно време да се ишчитају и обраде, само би потврдило циљ ИТ компаније, а то је управо привлачење пажње.

Стратегије за критичко игнорисање садрже три главна алата која заиста помажу, а сваки од њих је одговоран за различите врсте штетних података.

Самоцензура

Како би проналазили само оне информације које су од користи, или које су занимљиве, људи могу ограничити уплитање такозваних вишка чињеница, или небитног садржаја. На првом месту могу се  уклонити обавештења која одвраћају пажњу, или потпуно угасити она која су непотребна. Многи интернет корисници искључују коришћење личних података за персонализовано оглашавање.

Филтрирање

Пре коришћења сајта, важно је прво проучити ко стоји иза њега. Иако већина људи верује свему што прочита на интернету, па читају садржаје детаљно и пажљиво, не размишљајући да су информације потенцијално лажне. Сајт који је наузглед озбиљан, заправо може да шири лажне информације о климатским променама, вакцинацији или историјским догађајима. У складу са тим, пре читања, важно је разумети да ли треба веровати одређеном извору.

Игнорисање интернет "тролова"

Посебна категорија корисника која је настала појавом коментара и дебата на интернету, названа је онлајн или интернет троловима. Ови посетиоци интернета сваки повод користе као разлог за свађе, вређања и стварање тензије. Примећено је да овакве особе малтретирају, застрашују или користе друге дигиталне и антидруштвене тактике, а све зарад привлачења пажње, намерно стварајући дебату тамо где је нема. Важно је супротставити им се - не улазити у дијалог са таквим људима, а ако је потребно, блокирати их и информисати администраторе платформе о кршењу правила сајта.