Магазин
Московски небодери: Живот у облацима за осећај моћи и престижа
У протекле две деценије Москва је прошла кроз трансформацију, и од метрополе из совјетског доба "стасала" у модеран и динамичан град. Један од највидљивијих знакова ове трансформације били су и остали облакодери - високе зграде упадљиво футуристичког дизајна, које су постале симболи просперитета и глобалних амбиција Москве. Ипак, и поред развојног карактера који су носиле, неоспориво су постале и предмет контроверзи и критика.
Први талас изградње небодера у Москви почео је крајем деведесетих и почетком двехиљадитих година, након распада Совјетског Савеза и приватизације градске привреде, а њихова изградња недвосмислено је наговестила нову епоху архитектонских експериментисања и иновација. Експерти за развој инфраструктуре тада су увидели прилику да искористе најбоље локације Москве за изгрању облакодера у којима би се налазиле савремене канцеларије, реномирани хотели и луксузни станови по угледу на америчке пентхаусе.
Нова епоха у историји Москве
Међу првим облакодерима који су изграђени у Москви биo је стамбено-пословни комплекс "Москва Сити" и "Тријумфална палата" - једна од популарних Стаљинки, која је својом упечатљивом архитектуром подсећала на совјетска времена. Ови облакодери, са својим елегантним, стакленим фасадама и карактеристичним облицима, привлачили су пажњу на релативно ниском хоризонту Москве, на којима су се до тада истицале тек по поја купола храмова.
Висина свих новоиграђених зграда премашује 250 метара, а њиховом изградњом Москва је уврштена у првих пет градова света по броју изграђених и облакодера у изградњи.
Комплекс "Федерација" - Гинисов рекордер
Изградња комплекса који сачињавају две куле, "Исток" и "Запад" започела је још 2003. године и трајала је пуних 14 година, а по завршетку радова, "Запад" је могао да се "похвали" ласкајућом титулом највише зграде у европском делу континента. Још један "понос" је и улазак у књигу Гиниса - у темеље "Федерације" заливена је рекордна количина бетона. Иначе, "Федерација" је једина кула са које се у сваком тренутку види панорама целе Москве, а на њеном врху се налази и највиши на свету базен.
"ОКО" комплекс - највише клизалиште и највиши ресторан
Попут "Федерације" која има "Исток" и "Запад" - "ОКО" има "Север" и "Југ", између којих је разлика у висини невероватних 100 метара. И ове зграде су својеврсни рекордери: на "Јужној" кули налази се највише вештачко клизалиште у Европи, као и највиши ресторан, док се у "Северном" налази највиша конференцијска сала Москве. Скраћеница "ОКО" симболично представља Обједињене Кристалом Основе, будући да се у основи комплекса налази грађевина која својом формом подсећа на кристал.
Комплекс "Град престоница" - најбољи европски облакодер
"Град престоница" својеврсни је омаж двема руским престоницама, а његове 275 и 235 метара високи облакодери представљају "Москву" и "Санкт Петербург". Занимљиво је и њихов дизајн, који помало подсећа на зграде из игрице "Тауер Блокс" (Tower Bloxx) - делови зграда као да су "наслагани" једни на друге у виду великих коцки. "Град престоница" поносни је носилац титуле најбољег облакодера Европе према оценама форума "SkycreaperCity".
Кула "Еволуција" - Роденов "Пољубац" висок 255 метара
Можда и најупечатљивија зграда читавог комплекса, спирална "Еволуција" која као да се "ушрафљује" у небо, висока је 255 метара. Идеју за овако занимљив дизајн архитекта Тони Кетл "позајмио" је од Огиста Родена, а инспирацију је пронашао у његовој скулптури "Пољубац".
Како је Москва постала град облакодера
Израдња импресивних здања подстакнута је бројним факторима: један од њих свакако је потражња за врхунским некретнинама по угледу на светске метрополе, што је навело урбанисте и експерте за развој и инфраструктуру да свој фокус са класичних зграда, у складу са већ постојећом архитектуром преусмере на модернији дизајн ради максимизирања профита.
Други, не мање значајан разлог била је жеља да се "иде у корак са временом", те да се становницима Москве омогући осећај моћи и престижа – нове гиганте пројектовали су најпознатија имена светске архитектуре попут Нормана Фостера, Захе Хадид и Рема Кулхаса, који су ове пројекте искористили да искажу своју креативност и буду визонари једне савремене светске метрополе.
Цене некретнина у оваквим комплексима у потпуности су у складу са осећајем моћи и престижа - цена "квадрата" креће се од баснословних 11.500 еура па навише, у зависности од спрата, структуре стана и погледа који "пуца" на Москву.
Модернизам и контроверзе
Сасвим очекивано, изградња московских облакодера није прошла без контроверзи: бројни становници и активисти изразили су своју забринутост у вези са друштвеним и еколошким утицајем ових зграда.
Према њиховим наводима, новоизграђени облакодери били су само подстицај за погоршавање и овако велике неједнакости између слојева становништва, будући да су се градили на месту постојећих, старих зграда, чији су становници били расељавани у друге крајеве града.
Неоспоран је и утицај на екологију – овакве врсте грађевина представљају велике потрошаче електричне енергије, премда су изграђене на начин да прате све захтеве савременог доба, попут смарт система за управљање, система загревања и климатизације.
Упркос овим забринутостима, изградња московских облакодера не јењава, а широм града "ничу" све више и импозантније грађевине, које својим импресивним дизајном трансформишу обрисе старе Москве.
