Еволуција родитељства: Од забране загрљаја до нежног приступа

Неки психолози сматрају да је родитељство које се пропагирало почетком миленијума неприлагођено новим родитељима који су васпитавани строжијим методама. Некада заиста делује, као да су у страху да не понове казнене методе својих родитеља, отишли у потпуну крајност.

Приступи родитељству претрпели су значајну трансформацију током година. У не тако давној прошлости, одређене родитељске праксе су обесхрабривале или чак забрањивале физичку наклоност попут загрљаја.

Одрастање и одгајање деце, некада је био део менталитета "село гаји дете", а које се огледало у томе да су сви на неки начин били укључени у стварање корисног члана заједнице, учећи га оним елементима који су важни за опстанак јединства и мира. Такође, родитељи су увек добијали савете једни од других, а посебно од старијих чланова фамилије.

Моралне мајке, телесно кажњавање и бизарни начини лечења деце

Међутим, већ тридесетих и четрдесетих година 19. века долази до појаве такозване "женске" литературе у америчким магазинима у којима се пропагира идаја "моралне мајке, чисте и побожне жене која делује из своје сфере утицаја, а то је домаћа сфера, кућа и породица", наводи портал "Вокс". Ово је довело до померање пажње ка мајкама и истовремено удаљавању деце од очева, који су раније били моралне вође породице, а посебно у дисциплиновању.

Средина 19. века такође је донела нову идеју о деци као незаштићеним и невиним створењима којој ће бити боље уз нежни и меки утицај који само мајке могу да пруже. Идеја о мајци која остаје у кући, брине о деци, увек је била део наше традиције. У исто време када је у Америци пропагирано да је одгој деце део вишег божјег плана, тиме усмеравајући читаво друштво на посматрање мајке и породице као део "општег добра", и у Србији се пропагирала иста идеја. Породица и начин васпитања као да је отворила врата пред свачијим коментарима и као да је баш тада свако имао потпуно право да се у васпитање деце и родитељство меша. 

У Србији се деца вековима васпитавају у традиционалној породици у којој је непроменљива улога оца и мајке. Да би се постигло жељено понашање детета и да би оно усвојило важеће моралне норме, користе се награда и кажњавање. Кажњавање је честа васпитна техника у нашем народу, да се подразумева и подводи под васпитање. У српској патријархалној култури општеприхваћено је мишљење да без кажњавања од детета никада неће бити добар човек, што нам потврђују многобројне народне пословице.

За то време, у свету су владали необични савети за родитеље 19. века, који нису били нимало наивни са становишта данашње медицине, али и логике: пропагирала се забрана читања белетристике, јер се сматрало да је превише стимулативна за дечији неразвијени мозак. Уместо читања, деци је саветовано да праве пите од блата, односно земље. Такође се предлагало да деци не треба куповати играчке, већ да морају сами себи да их направе како би паметно испунили слободно време. Родитељима је саветовано да телесно кажњавају своју децу, а храњење деце је подразумевало избегавање воћа попут кајсија, брескви, шљива и трешања. 

Од грубости до "интензивног" родитељства 

Крајем 19. и почетком 20. века савети за одгајање деце постали су професионализованији, у смислу да се појавило мноштво педијатара, школованих лекара само за рад са децом, али је већина била мушког пола. До двадесетих година 20. века, америчке породице су добиле огроман број савета о родитељству, а све се сводило на то да мајке не знају шта раде и да морају да слушају оне који знају. Ови савети преливали су се на цео западни свет.

Џон Б. Вотсон, оснивач бихејвиоризма, је сматрао да су људи ни мање ни више  него скуп одговора на условљавање а његова књига "Психолошка брига о новорођенчади и детету", постала је најутицајнија књига о родитељству свог времена. Вотсон је желео да замени наводно "нежне емоције" које је до тада пружала мајка, па је саветовао родитеље да не грле и не љубе своју децу.

Међутим тек 1946. године, објављивањем бестселера Бенџамина Спока "Брига о бебама и деци", десиће се права револуција у посматрању родитељства. Књига је продата у 50 милиона примерака и тренутно доживљава 10. издање. Доктор Спок је желео да врати поверење мајкама, а његова најцитиранија изјава је била "Верујте себи. Знате више него што мислите да знате."

Мајке у унакрсној ватри савета

Пред крај двадесетог века, осамдесетих година, основан је покрет који се често назива интензивно родитељство, заснован на идеји да, бити заиста добар родитељ, мораш бити изузетно укључен. Од родитеља, посебно од мајки, тражено је да уложе много времена и енергије у подизање деце, чак и више него педесетих година.  

Родитељство везано за приврженост, наглашава дељење кревета, ношење бебе и дојење на захтев као начине за успостављање безбедне привржености између родитеља (скоро увек мајке) и детета, за које присталице кажу да ће помоћи детету да одрасте у самопоуздану и емоционално здраву одраслу особу. Филозофија је изазвала негативну реакцију, а критичари тврде да је њен нагласак на сталној физичкој доступности мајке који доји, ствара емоционално оптерећење, изазива осећај кривице уколико дојење или присуство није онакво какво се препоручује. А мајка често не може да усклади посао и свој однос са другим одраслим особама у свом животу.

Позитивно родитељство и нове тенденције

Најновији тренд је такозвано "позитивно" родитељство, које се понекад назива - нежно, свесно или родитељство уз поштовање дечије личности. Популаризиран од стране стручњака као што су Џенет Ленсбери и Беки Кенеди, овај приступ заговара покушај откривања осећања која стоје иза дечијег понашања и да им се помогне да регулишу та осећања. Слично филозофији родитељства из прошлости, нежно родитељство захтева скуп ресурса који једноставно нису доступни у сваком дому. 

Многи стручњаци сматрају да оно што је тренудно тренд у западном свету мешавина неколико утицаја из прошлости и нових који су се појавили. Као и да постоји много непрекидних и контрадикторних савета.

Савети за родитеље еволуирају кроз реакцију на туђе идеје и мишљења. Спок је реаговао на грубост Вотсона; позитивно родитељство је у извесној мери, реаговање на бебибумере и њихово заговарање хеликоптер родитељства за које неки миленијалци тврде да је резултирало генерацијом забринутих људи који удовољавају људима. Родитељство ТикТок генерације обилује референцама попут - прекинути циклус трауме подизањем своје деце другачије него што сте одгајани.

Сада стручњаци сматрају да је кажњавање увредљиво и доводи до погоршања понашања деце током времена. Ипак, проблеми из прошлости су превише очигледни у многим саветима за родитеље данас. Данашња култура родитељских савета се не разликује много од савета из 19. века - тада, као и сада, филозофија одгајања деце се заснивала на идеји да " можемо да решимо проблеме који муче децу и породице кроз образовање мајки", сматрају стручњаци: aко само кажемо женама шта треба да раде, оне ће одгајати здраву, добро прилагођену децу и није потребна спољна подршка. И у 21. веку и даље је фокус на мајци, иако многи очеви желе и активно се баве својом децом. И даље се протеже мисао да је само мајка одговорна на формирање здраве јединке. 

Како даље

Ово све не значи да су савети о родитељству данас потпуно токсични или бескорисни. Заиста, основне принципе нежног родитељства практикују многе породице генерацијама. Када људи кажу нису имали много новца док су одрастали, али да су имали само пуно љубави, то је заправо нежно родитељство.

Узимајући оно што функционише из прошлости и садашњости о васпитању деце, значи разумети да, иако деца имају неке заједничке потребе, свака породична ситуација је јединствена. Деца би требало да се осећају вољено, цењено и поштовано, да имају јасна упутства и границе. А родитељ би требало да се прилагодите захтевима сваког детета у породици. 

Нежно родитељство ставља снажан нагласак на неговање дечје емоционалне интелигенције, препознавање и потврђивање њихових осећања, учење да идентификују и изражавају емоције и обезбеђивање алата за емоционалну регулацију. Оспособљавањем деце овим вештинама, она развијају боље разумевање својих емоција и емоција других, што води здравијим односима и побољшаној самосвести.

На ширем друштвеном нивоу, сналажење у хаосу и стигми родитељских савета је такође у препознавању да васпитање деце не би требало да буде индивидуални задатак који маме једино раде и на том успевају или не успевају, већ нешто што оба родитеља раде у договору. Јер довољно је улога родитеља и тешка и збуњујућа, да бисмо додатно стварали притисак на људе око нас који не раде овај "посао" онако како ми мислимо да би требало. Данашњи свет је другачији од прошлог, а свакако никако неће бити исти као будући, али једно је исто - одгајања будућих генерација ће увек бити важан задатак.

Еволуција родитељства од забране загрљаја до прихватања принципа нежног родитељства представља дубоку промену у нашем разумевању развоја детета и важности емоционалног благостања. Дајући предност љубави, емпатији и комуникацији са поштовањем, родитељи могу одгајати децу која су емоционално сигурна, саосећајна и самоуверена.