Магазин
Савети неурохирурга за боље памћење и концентрацију
Свако има одређен период у којем му концентрација опада, па памћење информација није ефикасно као увек. У већини случајева се стање побољша "само од себе", али када проблем не нестаје недељама, онда је можда време за мале промене у начину живота. Некада је довољно обратити пажњу на хидратацију, осунчати се неколико минута сваки дан, избегавати исувише стресне ситуације...
Психијатар и истраживач неурохирургије на Харварду је за "Си-Ен-Би-Си Мејк ит (CNBC Make it)" поделила неколико животних навика које редовно практикује како би умањила последице синдрома "мождане магле", који утиче на памћење и узрокује ментални замор.
Постоје бројна објашњења за појављивање "мождане магле", која укључују неквалитетан сан и исхрану, прекомерни стрес, недовољно хранљивих материја за мозак... Другим речима, погоршање когнитивних способности може бити знак да целокупно здравље огранизма није стабилно. Психијатар Ума Наидо је поделила неколико "превентивних мера", за које сматра да могу бити права заштита од нежељених ефеката "мождане магле".
Уз правилно примењивање здравих свакодневних рутина, рад организма, па самим тим и мозга, биће знатно бољи а нежељене последице по здравље се могу избећи у будућности:
Сунце као лек
Једна америчка студија од прошле године је доказала да је витамин Д у можданом ткиву доводи до мање вероватноће за развијање деменције и ометања у памћењу код испитаника. Најприроднији начин за уношења витамина Д је излагање сунцу.
Многе студије показују да уживање на сунцу само десет минута свакога дана може помоћи у препорученом уносу витамина Д за целу недељу. Не би требало запоставити негу и заштиту, јер прекомерно излагање сунчевим здрацима може имати више негативних, него позитивних ефеката.
Избегавање пржене хране и превише конзумирања шећера
Постоје бројне студије које потврђују негативне утицаје пржене хране и шећера на когнитивне способности и памћење. У прекомерним количинама, нездраве намирнице могу довести до разних упала у организму, које могу оштетити крвне судове који иду до мозга.
Исувише шећера доводи до вишка глукозе у мозгу, што је повезано са оштећењем памћења и мањом пластичношћу (способност мењања и прилагођавања) мозга. Психијатар Наидо препоручује уношење довољне количине лутеолина, који се налази у нани, першуну, јабукама, купусу, паприкама и целеру. Поред лутеолина, пожељно је уношење довољно витамина и протеина кроз разно воће, поврће и месо.
Вода је увек неопходна
Хидратација је неопходна за правилан рад целог организма, па самим тим поспешује рад мозга. Такође, мозак садржи чак седамдесет пет процената воде, тако да је одржавање хидратације непроцењиво за ум.
Често је боље определити се за воду, него пиће са кофеином или сладак сок, јер се избегава "пад енергије" који настане након што се ниво шећера у крви нагло повиси, па затим спусти. Пошто и даље постоје многи аргументи везани за одређивање "одговарајуће" количине воде у току дана, најбоље је проценити по сопственој рутини: на пример, ако нам је вруће или ако смо завршили тренинг, сигурно нам је потребно више воде него иначе. На крају, хидратација се може одржавати конзумирањем довољно намирница које имају висок проценат воде (лубеница, парадајз, краставац).
Редован сан
Запостављање сна проузрокује многобројне проблеме за цео организам. "Мождана магла" би се могла схватити као сигнал да је дошло до премора и да тело постепено почиње да се "гаси". За одрасле људе је потребно најмање седам сати сна. Можда може звучати као луксуз услед савременог, брзог живота који већина људи води, али спавање не би требало запостављати, јер има огроман утицај на целокупно здравље - физичко, али и ментално.
Самоконтрола у стресним ситуацијама
Непријатне ситуације често су неизбежне и није увек лако контролисати емоције (нити је увек препоручљиво). Ипак, стрес може имати озбиљне последице на рад мозга. Долази до "бори се или бежи" реакције, јер тело шаље сигнал да можда постоји претња у близини.
Људски мозак је прилично осетљив, али и гладан, јер захтева мноштво хранљивих материја, како би правилно функционисао и био здрав. Када тело те исте ресурсе троши на стрес, не остаје их довољно за правилан рад мозга.
Када се појединац налази у ситуацији у којој може доћи до окидача за стрес, онда је најбоље да се заштити, колико год је могуће. Ако је избегавање стресне ситуације неизводљиво, онда је добро успоставити опуштајуће навике које могу донети "баланс" и сачувати ментално здравље на дуже стазе. Један од начина "брзог опуштања" може бити дубоко дисање, а редован тренинг или сличне физичке активности су се показале као прави лек за ублажавање анксиозности.
