Магазин
Шећер - сладак "отров"
"Нико не крије броколи у свом ормару, ако сакријете слаткише или се шуњате да их поједете, можда имате зависност од шећера", каже доктор Кен Бери. Шећер моментално даје већу енергију и помаже лучење допамина који ствара осећај задовољства, али доводи до зависности која дугорочно може утицати на здравље. Слично другим зависностима, конзумација шећера је посебно ризична за људе који су склони лошијем расположењу, који се боре са повећаном анксиозношћу и стресом.
Када се прича о зависности обично се помисли да су то алкохолизам или конзумација неке врсте опијата, ретко се прича о зависности од шећера, а она може такође бити опасна по здравље. Многи научници сматрају да је зависност од шећера бихејвиорална зависност, као што је то коцкање, а други мисле да је ипак реч о хемијској зависности. Али баш као и свака зависност, зависност од шећера се може препознати по обрасцима понашања који се понављају.
Ову зависност је често лако уочити, за разлику од многих других поремећаја употребе супстанци или компулсивног понашања. "Измишљање изговора или склапање договора са самим собом у вези са слаткишима и десертима је дефинитиван знак зависности од шећера, сматра доктор Кен Бери аутор књиге "Лажи које ми је мој доктор рекао".
Људи који имају хроничан осећај умора чешће ће конзумирати храну богату угљеним хидратима, јер шећер помаже ослобађање ендорфина, који у комбинацији са другим хемикалијама у телу, ствара осећај налета енергије. Једном када се ментално повеже шећер са добијањем енергије, може се постати завистан од њега. Људи могу почети да жуде за шећером како би умирили раздражљивост, емоционалне падове и друга стања. Важно је запамтити да је храна, посебно шећер, краткотрајно решење за емоционалне проблеме. Посезање за шећером у стресним ситуацијама, раскиду, проблемима на послу, повећава психичку зависност за слаткишима, јер нуди брзо решење током дугог и стресног периода. Дугорочно "тешење" на овај начин доводи до повећање телесне тежине, која ће створити проблеме у фокусирању на свакодневне обавезе. Ово доводи даље до проблема са самопоуздањем, па се онда поново посеже за новом количином шећера и ствара тежи облик зависност. Како би се избегао овај зачарани круг, требало би увек имати у виду да шећер неће олакшати стрес, већ ће онемогућити правилно сагледавање и суочавање са њим.
"Зависност од шећера је физиолошки феномен од којег пати много људи, а отежава им да унесу здраве навике у исхрану, како би се побољшало здравље", сматра доктор Бери. Толеранција на слаткише временом се повећава, баш као и код других зависности од супстанци, па је један од знакова зависности - потреба за више шећера да би се задовољила жудња. У почетку, једна куглица сладоледа може да задовољи потребу, али касније је потребно све више и више. Преједање је посебно забрињавајући аспект зависности од шећера, јер количински обилно а прекомерно затрпавање храном често је праћено осећањем кривице, стида и гађења. Чоколада или кантица сладоледа чини се да теши и даје утеху у тешким временима, али ова зависности од шећера у циљу емоционалног олакшања доводи до проблема са здрављем.
Уколико се једе шећер и када не постоји физичка глад, један је од поузданих знакова да је зависност од шећера присутна, па на пример након обилног оброка, још увек има места за слаткиш.
Уколико особу не мрзи да угрози свој комфор, у стању је и да промени своје планове како би купила неки слаткиш, и не мрзи је да оде на други крај града због омиљених колача или торте, говоримо о још једном показатељу да шећер руководи нечијим навикама, па и животом.
Шта је са "скривеним" шећерима? Обично се мисли на шећер који се додаје храни током припреме, а не укључује, шећер који природно постоји у намирницама, као што је то шећер у млеку (лактоза) или воћу (фруктоза). Два најчешћа облика додатог шећера су сахароза и кукурузни сируп, којих највише има у слаткишима, колачима, млечним десертима. Неки од највећих извора додатог, скривеног шећера су сокови, житарице за доручак и друге неслатке намирнице као што су крекери или чипсеви са аромом. Такође, неки од индустријских зачина за припрему јела садрже доста шећера који има функцију да додатно нагласи њихове ароме, а то су сви они зачини специјално направљени за роштиљ месо, припрему пилетине, салата.
Уколико се зна да су гојазност, дијабетес, кардиоваскуларне болести, повећани триглицериди и лош хостерол, као и низак добар холестерол једни од симптома претеране употребе шећера, како се одлучити за исхрану без њега? "Скидање" са шећера уопште није лак посао, јер се заправо ради о две врсте зависности: навике да се једу слаткиши у одређено време или након одређеног оброка, и хемијска зависност од шећера. Најчешћи симптоми након избацивања шећера из организма су осећај умора, главобоља, жудња за одређеном храном, болови у мишићима, мучнина, надутост, па чак и несаница. Углавном се ови симптоми погоршавају након 24 сата, па би било добро шећер остављати постепено смањујући количину.
Светска здравстена организација сматра да на исхрану од 2.000 калорија дневно, треба да се унесе свега 25 грама шећера. А само једна конзерва газираног пића има у просеку 44 грама, па би зато требало пажљиво читати етикете на којима пише о додатом шећеру.
Промена почиње схватањем да постоји проблем са зависношћу од шећера. Требало би променити исхрану и увести обавезно вежбање самоконтроле. Уколико је присутан неки ментални проблем или стање, самоконтрола ће бити тежа, па је нужна посета специјалисти који ће пронаћи модел којим би се постепено избацивао шећер из исхране.
