Магазин
Од друштвених мрежа до превише кафе: 18 свакодневних ствари које могу бити окидачи анксиозности
Ако касните на састанак или се спремате да упознате свог новог шефа, сасвим је реално да ћете осећати забринутост и нервозу. Међутим, ако осећате стрепњу, узнемиреност, забринутост, па чак и панику без разлога, за то би могле бити криве ствари које радите сваки дан.
Током пандемије Ковид 19, у Србији је спроведено истраживање које је показало да је свака пета особа аксиозна. Нешто нижи проценат показан је након изласка из пандемије, али је чињеница да је анксиозност међу најчешћим поремећајима и код нас и у свету. Чак и ако немате анксиозни поремећај, можете бити узнемирени због одређених околности (рецимо, важна презентација на послу). Ако осећате нервозу или нелагоду без очигледног разлога, један од ових свакодневних покретача може бити крив за изазивање анксиозности, пише портал Healthy.
1. Превише кафе
"Кофеин чини тело узнемиреним и нервозним и изазива реакцију 'бори се или бежи', као када смо пред непосредном опасношћу", објашњава Ники Мартинез, психолог из Чикага. Доказано је да претеривање са еспресом и осталим јачим, кратким кафама ствара симптоме који су слични анксиозном поремећају. Разлика између анксиозности и кофеинске анксиозности је да је ова друга повезана директно са конзумацијом одређене супстанце (кофеина), а такође је и временски ограничена.
2. "Нотификације" о најновијим вестима
Вести које стижу нон-стоп током 24 часа а фокусиране су на насиље, рат и бес, често изазивају узнемиреност код људи који их прате. Уместо тога, психијатри препоручују да их проверавата и прочитате само једном током дана.
3. Мамурлук
Главобоља и мучнина нису једине последице опијања. Вишак алкохола је,према истраживању, један од главних покретача анксиозности, јер тешка конзумација може утицати на мозак и учинити га подложнијим анксиозним поремећајима. Алкохол изазива неуротоксичне промене, што значи да током времена уз прекомерну употребу може суштински да оштети мозак, промени расположење и створи когнитивне проблеме. Краткорочно, прекомерна употреба алкохола може изазвати анксиозност, која је често део мамурлука.
4. Преписана терапија
Током болести, људи се често могу осетити анксиозно, а узрок често могу бити лекови који се пију. Због тога је важно увек читати састојке лека. Лекови попут седативних антихистаминика (за контролу симптома алергија) и декстрометорфана (средство за сузбијање кашља), могу изазвати анксиозност и осећај нервозе.
5. Жеђ
Не конзумирање довољне количине воде, створиће благу дехидратацију, која може изазвати поремећаје расположења. Због тога су многи истраживачи покушавали да пронађу шта се дешава када се промени типична количине воде коју људи пију. Студије су откриле да повећање уноса воде, за људе који обично не пију много, утиче позитивно на њихово расположење. А смањена количина воде, код људи који су навикли да више пију, чини супротно - негативно утиче на њихово расположење. Важно је остати хидриран, пијењем воде након оброка и током дана, како би се спречио осећај напетости и анксиозности.
6. Низак ниво шећера у крви
Многи људи осећају нервозу када су гладни, па чак и љутњу, али се такође могу осећати и анксиозно. Када је неко анксиозан нема потребу да једе, а прескакање оброка доводи до пада шећера у крви, што само појачава осећај анксиозност. Овај "зачарани круг" би требало прекинути редовним оброцима који неће доводити до драстичног скока или пада шећера у крви.
7. Неизбалансирана исхрана
Ако ипак заборавите оброк због превише обавеза, знајте да ускраћивање хранљивих материја, посебно из групе Б витамина, може изазвати лоше расположење и учинити да осећате анксиозност. Студије су показале да исхрана без говедине, свињетине, пилетине, лиснатог поврћа, воћа, орашастих плодова и јаја може довести до депресије. Људи који изненада избаце ову врсту храну из своје исхране, могу се осећати анксиозно и раздражљиво.
8. Увек онлајн
Фејсбук и Инстаграм су забавни, али трошење превише времена на друштвеним мрежама може постати извор анксиозности. Студија о томе колико тинејџери и младе особе проводе времена на друштвеним мрежаа, гледајући ТВ или користећи компјутер, показала је да што више времена деца проведу гледајући екране, то су њихови симптоми анксиозности и депресије јачи.
Друга студија је открила да се већина корисника друштвених мрежа негативно упоређује са другима, као и да су под стресом када им немају доступ, па чак и ако им безгранично гледање у екран ствара потешкоћа са спавањем.
9. Недеља увече
Од свих узрока анксиозности, можда је овај најнеобичнији. Међутим, психолози кажу да крај викенда може утицати на психу и да је уобичајено да се људи осећају анксиозно како се приближава радна недеља. Када се ум фокусира на извештаје, активности деце и дугачку листу обавеза, лако је упасти у анксиозно стање ума, наводе стручњаци.
10. Претопло је
Велика врућина може учинити било кога раздражљивим, пре свега јер доводи до дехидратације, црпи енергију и нарушава способност фокусирања. Високе температуре такође могу убрзати дисање и откуцаје срца - симптоме који подсећају на напад панике. А када тело примети ове физиолошке симптоме, може почети да се осећа анксиозно и доживи заиста панику. Уколико се ово вама догоди, удахните неколико пута полако и пронађите место на коме можете да се расхладите.
11. Прескочен тренинг
Пропуштање повременог вежбања није разлог за панику, али ако се особа редовно бори да се придржава распореда, то би могло да поремети њено расположење. На крају крајева, физичка активност подстиче ментално здравље на различите начине, укључујући потенцијално смањивање симптома депресије и анксиозности. Осим тога, ендорфин који мозак ослобађа док се вежба, помаже да се спрече неки од симптома високо функционалног анксиозног поремећаја.
12. Превише обавеза
"Вечерас се припрема велики пројекат за посао, требало би довести децу са тренинга, очистити кућу и направите колачиће за рођендан...", само су неке од обавеза које се некада могу наћи у једном дану. Управо пребукиран распоред доводи до претераног стреса, што је први корак ка анксиозности. Реално сагледавање обавеза, шта и колико је могуће урадити током једног дана, као и колико времена је потребно, могло би да помогне да стрес од превише обавеза не би покренуо анксиозност.
13. Превише времена у самоћи
Мало времена у самоћи је добра ствар, али превише може да створи анксиозност. Неки психолози овај феномен називају "анксиозност која воли да испуни празну собу". Анксиозност празне собе се јавља када се особа осећа нелагодно јер је сама.
14. Предуго у затвореном простору
С времена на време добро је изаћи на мало свежег ваздуха. Ово је потврдио и експеримент из 2019. године, који је открио да провођење времена у природи може повећати физичку и менталну енергију за чак 40 посто, док боравак у затвореном има супротан ефекат. Осим тога, сунчева светлост нам обезбеђује витамин Д, за који нека истраживања показују да штити од депресије.
15. Вечито кашњење
Ако нема довољно времена да се стигне до одредишта, то може озбиљно утицати на ментално здравље. Код људи који хронично касне постоји узнемиреност и нервоза. Требало би планирати да се свуда на заказане обавезе долази 15 минута раније, било да је у питању лет авионом или посета пријатељу.
16. Недовољно сна
Стрес и анксиозност могу изазвати проблеме са спавањем, али недостатак сна такође може изазвати анксиозност. Поред тога, ако несаница постане хронична, повећава се ризик да особа развије депресију или анксиозни поремећај. Оно што може помоћи у опуштању пред сан је читање књига, медитација од неколико минута или писање листе обавеза за следећи дан.
17. Живот у великом граду
Наравно бука ствара стрес, али чак и ако хаос урбаног живота не смета, ваздух који се удише и даље може бити кривац за повећани стрес. Често је изложеност лошем ваздуху предмет истраживања широм света, а у једној студији истраживачи су прегледали више од 71.000 жена и открили да су оне које су живеле 50 до 200 метара од главног пута вероватније имале анксиозност, од оних које су живеле на удаљености више од 200 метара, а сумња се да је разлог за то загађење ваздуха.
18. Живот у нереду
Неуредан дом може бити извор анксиозности. Истраживање из 2019. године, показује да физичко окружење утиче на емоције и понашање. Доказано је да неред изазива стрес, јер може створити код појединца утисак исцрпљености, неспособности да се усредсреди и опусти, што може довести до анксиозности. Окружење је важно за ментално стање, зато би требало свој дом учинити организованим и уредним, како би се избегла непотребна напетост.
