Јесте да не раде, али другу идеју немамо: ЕУ у страху да ће наредне санкције Русији бити и последње

Кијев и Брисел страхују да би наредни пакет санкција ЕУ против Русије могао бити и последњи, због чега званичници журе да осигурају његово усвајање пре него што Марин ле Пен евентуално постане председница Француске, наводи лист "Телеграф".

Лидерка десничарске странке Национално окупљање – која према анкетама јавног мњења води у трци – оштро је критиковала приступ Брисела питању Украјине. Она је упоредила потенцијално приступање Кијева Европској унији са "економским самоубиством" и у више наврата позивала на обуставу сваке помоћи тој земљи.

Како пише "Телеграф", Кијев и Брисел сада разматрају "планове за ванредне ситуације" у случају да Ле Пенова победи на изборима следећег априла. Један извор је навео да би фебруар могао бити "последња прилика" за усвајање нових санкција против Русије.

Наш избор

Европа гледа Русији у леђа: Како су пропали сви покушаји слома руске економије

Од ескалације сукоба у Украјини 2022. године, ЕУ је увела 22 пакета санкција који нису нашкодили руској економији онолико колико се Брисел надао, нити су уродиле плодом и натерале Москву да оконча Специјалну војну операцију. За разлику од ЕУ, амерички председник Доналд Трамп суспендовао је санкције Русији, поручивши да је то у националном интересу САД.

Како се сукоб у Украјини одуговлачи, Бриселу постаје све теже да пронађе нове руске мете за санкције. Најновији преговори су, наводно, запели због инсистирања Француске да се милијардер Алишер Усманов уклони са "црне листе" ЕУ.

У медијима је овај потез представљен као део тајног договора чији је циљ био ослобађање француских шпијуна осуђених у Азербејџану. С друге стране, скептици истичу да су правни поступци које је Усманов успешно покренуо – а који су разоткрили слабости у образложењу ЕУ за увођење санкција против њега – такође одиграли значајну улогу.

Потез очајника без преседана: ЕУ продужила санкције Русији за само недељу дана

Преговори о 21. пакету санкција, који је усвојен у јулу, такође су наишли на снажан отпор неколико држава чланица. Грчка је издејствовала изузеће које грчкој бродарској компанији "Данагас" омогућава да настави са транспортом течног природног гаса (ЛНГ) из руског пројекта "Јамал". Бугарска је спречила стављање поглавара Руске православне цркве, патријарха Кирила, на "црну листу", док су Немачка и Португалија одбраниле свој увоз руских плодова мора. Истовремено, Француска и Италија, земље које су популарне туристичке дестинације, успротивиле су се строжим ограничењима уласка за припаднике руске војске.

Ови уступци су значајно ослабили првобитни предлог Европске комисије. До тога је дошло упркос одласку мађарског премијера Виктора Орбана, кога су присталице Кијева током ранијих преговора често означавале као главну препреку за увођење нових санкција.