Бивши ФБИ агент открива знакове који могу раскринкати неискрене људе

Пензионисани ФБИ агент и бивши директор Програма анализе понашања у контраобавештајном раду, Робин Дрик, поделио је како је могуће "прочитати" друге људе посматрањем њихових речи и понашања. Двадесет једну годину је анализирао преваранте и издваја неколико основних знакова упозорења, на које би требало обратити пажњу када одлучујемо да ли некоме да верујемо:

1. Користе речи попут "увек" и "никад"

Наведене речи треба да служе као моћна потпора која ће да подржи тачку гледишта, али углавном су ретко истините и могу лако да подстакну порицање, противљење и конфликт. На пример, када нам неко каже: "Никад ми не дајеш комплименте", у ствари нас само наводе да кажемо: "То је смешно! Сећам се да сам ти давао/ла комплименте!"

Чак и када знате да неко само претерује и преувеличава ситуацију, може бити тешко приметити да ли они који користе овакве речи заиста верују у сопствене тврдње. Због тога је важно оспорити такве изјаве, да не би постале "нова истина".

Људи од поверења чешће имају тенденцију да користе речи које ублажавају одређене констатације, као што су "обично, често, вероватно, практично, понекад, генерално..."

2. Умањују своја достигнућа како би се хвалисали

Можда звучи парадоксално, али хвалисање је вештина која се може усавршити, тако да умањивањем сопствених успеха појединац заправо може "уздићи" себе и свој имиџ. Неки пажљиво чекају прави тренутак у разговору, како би "опуштено" убацили својих неколико секунди самопромоције, која је углавном повезана са темом која се у том тренутку дискутује.

Један од најчешћих примера је откривање њиховог односа са "великим, битним људима" на веома лежеран начин. На пример, ако се у друштву разговара о уметности, обавезно ће "онако, успут" споменути њихов јучерашњи састанак са познатим дизајнером.

Наравно, у реду је бити поносан на сопствене успехе и делити их, али пројектовање лаже скромности може бити тактика људи који само желе да другима дају до знања да су "изнад њих, али нису надмени".

3. Оговарају друге људе како би се зближили с нама

Неискрени, али и дубоко несигурни људи, увек сматрају да су бољи од других. Због тога, један од њихових омиљених начина повезивања са пријатељима је омаложавање и оговарање људи који се не уклапају у њихове "стандарде". У покушају зближавања са нама, даће нам прилике да им се придружимо у трачарењу о људима са којима нисмо у добрим односима, само ради забаве и потврђивања сопственог статуса. Тада је најбоље запитати се: Да ли и мене оговарају на овај начин?

4. Воле да се свађају

Којим поступцима нам други несвесно откривају свој "прави" карактер

У овом примеру није реч о "здравим дебатама", које су често препоручљиве за побољшање међуљудског односа, већ о страственим и интензивним разговорима који често могу прерасти у сукоб. Неискрени и несигурни људи ће, уместо мирног разговора, нападати другог, истицати његове слабости како би га повредили, користити сарказам, мењати теме када не "побеђују" ...

5. Превише се бране и не примају критике

Када чују одређене критике на свој рачун, претварају се као да су то преувеличане будалаштине или их чак потпуно игноришу, без обзира од кога долазе. Сигурно је да примерене реакције на критике често зависе од контекста и ситуације, али људи који на чак и најмањи, добронамерни коментар реагују бурно и љутито често само прикривају своје "право лице" и несигурности.

7. Никада не признају своје грешке

Људи којима не би требало слепо веровати најчешће сматрају да никада не праве пропусте, да су њихови поступци и мишљења увек исправни и од њих никада не би требало очекивати извињење, јер би то значило прихватање пораза.

Чак и када се у ретком случају "извине", често наставе са оптужбама и конфликтом: "Извини, али ти си...", како би што пре пренели кривицу на неког другог. Такви поступци и стил комуникације показују да је појединац емоционално незрео, као и да не уме да прихвати одговорност за своје поступке.

8. Говор тела открива више него речи

Неискрени људи се често ослањају на разговор као вид манипулације и обмањивања других. Међутим, лако је заборавити да и невербална комуникација, кроз говор тела може открити много тога. Следећих неколико примера могу бити доказ да је особи непријатно док разговара са нама, јер знају да нам говоре неистину или да нам нису прави пријатељ:

• Крајеви усана не иду на горе, као код искреног осмеха већ су само благо повучени уназад. Када осмех не "активира" цело лице, онда је вероватно лажан.
• Глава им  је благо нагнута уназад и посматрају нас "испод носа".
• Људи који говоре истину често имају широм отворене очи. Они који лажу и претварају се делују опуштеније, са благо спуштеним капцима и често гледају директно у саговорника.