Магазин

Мисија Артемис: Истраживачи НАСА траже живот на Месецу

Први пут за 53 године у оквиру мисије НАСА Артемис астронаути ће облетети Земљин сателит и искрцати се на њему, а ако је веровати њиховој интуицији - очекују нас епохална открића. Која се бића могу развијати у тако суровим условима, како су она доспела на Месец и са коим се све изазовима сусреће тим астронаута током припреме за историјски догађај?
Мисија Артемис: Истраживачи НАСА траже живот на Месецу© Canva / fergregory

Месец новембар 2024. године проћи ће у знаку мисије Артемис 2 у којој ће астронаути НАСА облетети око Земљиног сателита, а уколико све прође како треба, у наредној мисији, Артемис 3, која је планирана за крај 2025. године, биће извршено и искрцавање на јужни пол Месеца. Ово ће бити први подухват тог типа за 53 године, а истраживачи су убеђени да човечанство очекују епохална открића. Једно од потенцијалних изненађења може бити и откривање живота на Месецу.

Микроорганизми и микроби на Месецу

Научна истраживања су показала да посетиоци Месеца у будућности посебну пажњу треба да обрате на суперхладне кратере који се налазе у вечној сенци, а који потенцијално могу представљати извор микроорганизама који су се некако "преселили" са Земље. Истраживачи НАСЕ сматрају да чак ни сурови услови нису препрека за развој микроорганизама, а сада је њихов задатак да сазнају који конкретни организми имају највише предиспозиција да преживе на Месецу.

Када је реч о микробима, и овде су мишљења научника претежно усаглашена: већина њих сматра да је човек кључни фактор када је њихово преношење у питању, а као мање вероватну теорију наводе њихову спонтану миграцију путем "земаљских метеорита". У плану је и изучавање издржљивости микроба.

"Највероватније ћемо оставити здраве споре микроба у заштићеним нишама где ће ниске температуре и радијациона заштита учинити своје и сачувати их од уништења", навео је Хизер Грем, геохемичарка и учесница научног тима.

Изазовна мисија од историјског значаја

Одабир безопасног, а опет научно корисног места за приземљење на месецу веома је изазован задатак са којим се сусреће екипа НАСЕ, будући да ни један експерт не може са сигурношћу да објасни на који начин се формира месечев ледени прекривач. Са друге стране, ту су и последице које са собом носи оваква мисија, попут таложења угљен диоксида и леда у стално затамњеним областима дуж путање кретања летелице, а управо овај сценарио може угрозити друга, не мање важна истраживаања. Било како било, мисија која је планирана за наредну годину биће важна за развој технологија али и откривање потенцијалног живота на Земљином сателиту, те нам не преостаје ништа него да са нестрпљењем чекамо повратак астронаута.

image
Парада победе у Москви уживо на РТ Балкан
banner