СПЦ прославља Светог Илију Громовника: Фреска која је и Пабла Пикаса оставила без даха

Српска православна црква и њени верници обележавају празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије, у народу названог и Громовник. Сматра се најсиловитијим међу огњеним свецима, па се светкује с огромним страхопоштовањем. 

Већ на рођењу, анђели Божји показали су предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богомдане силе огњене. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју.

Био је међу пророцима који су се на Тавору поклонили сину Божјем на дан Преображења Господњег, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама. Према веровању, Свети Илија није умро већ се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.

Он ће, према предању, бити претеча другог доласка Христовог, па ће се пред крај света опет јавити, да сузбије силу Антихристову.

Од давнина чува се изрека: "Од Светог Илије, сунце све милије".

Слави се и као крсна слава.

Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. С пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.

Фреска "Гавран храни пророка Илију" дело непознатог сликара, настало у 13. веку, је једна од знаменитости манастира Морача, смештеног на пола пута између Подгорице и Колашина.

На светској изложби у Паризу, 1952. године, ова фреска је проглашена за другу најлепшу на целој планети, а Пабло Пикасо је уврстио у ремек дела светске уметности.

Посебну знаменитост манастира Мораче представља њен живопис. Стари живопис из 1252. године, који је прекривао све зидове главне цркве је сачуван само у ђаконикону, и то у лошем стању. Монументалношћу и снагом израза издваја се 11 композиција из живота пророка Светог Илије.

То је једини познати призор овог циклуса у монументалном средњовековном живопису. Приказано је рођење Светог Илије, а затим се хронолошки ређају сцене из његовог живота.