Магазин
Москва слави 876. рођендан: Неколико пута је горела а никад није побеђена
Рођендан руске престонице, једног од најлепших и најразвијенијих градова на свету, свечано се обележава 9. и 10. септембра, а бројне манифестације и фестивали организују се широм града са циљем подсећања на дугу и богату историју Москве. Од времена Александра Невског, преко Ивана Грозног, династије Романових па све до данас, Москва је горела до темеља неколико пута, а бројни напади на њу сведоче о њеном значају и величини на светској сцени и у светској историји.
Током своје дуге историје, Москва је до темеља горела преко 100 пута, а сваки пут се попут Феникса дизала из пепела и постајала све лепша и развијенија. Од пограничног пункта који је настао као последица деобе Кијевске Русије, до метрополе са преко 15 милиона становника, 180 река од којих је чак 70 посто сакривено испод земље, четири аеродрома и скоро 300 станица метроа, Москва се за 876 година свог постојања преобразила неколико пута и постала центар развоја и просперитета европског дела континента.
Оснивање Москве као кнежевске династије
За званичан датум оснивања Мосвке узима се 4. април 1147. године, када је ростово-суздаљски кнез Јуриј Долгоруки позвао у госте свог војног савезника, северског кнеза Светослава на ручак, али не било какав, већ прави пир немерљивих размера о коме се причало по целој Русији. "Јак ручак!" - узвикнуо је Долгоруки када је видео каква је трпеза дочекала његовог госта.
У првим годинама постојања, Москва је била у сенци старих градова Владимирско-Суздаљке Русије, а обрисе великог града почела је да поприма тек након што су се измењале три генерације Долгоруких. У првој половини 13. века Александар Невски оснива у Москви кнежевску династију, након чега она стаје у ранг са другим великим и утицајним градовима.
Москва постаје престоница јединствене државе
За време владавине великог кнеза Ивана III, Москва је постала престоница руске државе, а захваљујући његовим напорима, ускоро је постала и "Трећи Рим" - све више пажње обраћало се на изградњу тврђава и храмова у оквиру Кремља, као и трга који је данас познат под називом Црвени трг.
Како би се оправдала титула "Трећег Рима", Руска Православна Црква отпочела је и активну делатност са циљем ширења значаја религије и вере. Упоредо са оплемењивањем руског народа текла је и његова "култивизација", и тако је у 15. веку Москва постала један од највећих центара културе, у чијем су срцу живели некадашњи највећи иконописци попут Андреја Рубљова.
Први руски цар Иван Грозни и први пожар
Судбоносни догађај за руску државу било је крунисање првог руског цара, Ивана Грозног које се одиграло 1547. године - поглавар руске цркве Митрополит Макарије је званично прогласио Ивана Грозног руским аутократом. Током владавине Ивана Грозног, Москва је преживела први велики пожар који је проузроковала велика врућина и исушивање реке Москве. Апокалиптична буктиња проширила се градом брзином светлости и захватила већи део Москве, након чега се велики део града претворио у згариште, покривено пепелом.
Москва за време владавине Романових
Почетком 1614. године у Москви отпочела је нова ера царске династије Романових, који су Русијом владали наредних 300 година. Почетком 17. века панорама Москве изгледала је веома живописно - Кремљ се веома лепо уклапао у грађевине других делова града и био видљив из сваке тачке Москве, док су око њега били изграђени бројни манастири. Међутим, изглед Москве кварило је неколико узастопних пожара - у фебруару 1619. године, затим у мају 1626. године, а онда и у априлу 1629. године, када је у Москви изгорело преко 40.000 кућа.
Зашто Петар Велики није волео Москву
Током владавине Петра Великог, Москва је и даље била духовни и културни центар Русије, али је изгубила статус престонице, по наредби цара за престоницу је проглашен Санкт Петербург. Због чега је тако одлучено? Петар је желео да Русија буде савремена и јака држава, која би могла да стоји "раме уз раме" са Европом и буде њен равноправни члан, док је Москва, по његовом мишљењу била исувише "руска" и партијархална, што се није уклапало у европски концепт.
Ипак, посебан допринос развоју Москве дала је његова ћерка, Јелисавета, која је 1743. године дала наредбу архитекти Растрелију да надомак Благовешченског храма изгради велики камени дворац у коме би се чувале све драгоцености Кремља - управо захваљујући тој одлуци сачувале су се Гранитна палата и други предмети од значаја. За време њене владавине отварорен је Унивезритет и две гимназије у Москви, чиме је овај град оистао не само историјски и културни, већ и образовни центар Русије.
Након Јелисавете, на власт је дошла и Катарина II, која је Москви дала потпуно другачији изглед: порушене су зидине Белог града, многи булевари изграђени "од нуле" и саграђена кружна улица Садоваја која је повезивала све делове града. Катарина је иницирала и изградњу неколико болница, чиме је Москва све више добијала обрисе светске метрополе. У Москви је владала атмосфера раскоши, а културни живот био је фокусиран на највише кругове друштва, да би се затим, за време владавине Александра I у Москви почео развијати и друштвени живот прилагођен осталим сталежима: организовани су балови, маскараде, па чак и седељке на којима би се дискутовало о политици и литератури.
Почетак 18. века обележен је великим пожаром у Кремљу, након којег је на делу између Троицке и Собакине куле почела изградња Арсенала. По завршетку, испед њега је постављен Цар-топ, оружје највећег калибра на свету направљено још 1586. године. Још једана гигантска атракција, Цар-звоно, красила је територију Црвеног трга, који је у другом пожару 1737. године, делимично оштећен. Након низа катастрофалних пожара, Катарина Велика је наложила да се развије систем за гашење пожара, а изграђен је и први водовод који је водио са периферије града до само Кремља.
Одбрана Москве од Наполеона
На суровом тесту судбине Москва се нашла 1812. године када је армија Наполеона одлучила да је нападне, међутим, руски народ није дао да се дира оно што је његово - удружени партиотизмом, Руси су се супротставили француској војсци и заједничким снагама одбранили Москву. Нажалост, последице борбе и пожара који је уследио су биле значајне, а Москва је поново морала да се гради малтене "од нуле": од 290 храмова који су до 1812. године красили Москву, остало је само 115, од 9158 кућа, сачувало се само 2626, док су улице Москве биле прекривене посмртним остацима преко 11 хиљада грађана и 12 хиљада коња.
Процес изградње текао је прилично брзо, и без обзира на то што Москва ние имала статус званичне престонице, живот у њој цветао је пуном паром. Са доласком императора Александра Николајевича на власт, у Москви су почеле да се развијају и фабрике за штампу и друге друштвене организације, а град је поново почео да поприма облик светске метрополе.
Како је Москва постала престоница СССР
Октобарска револуција 1917. године отворила је ново поглавље у историји Москве, и само годину дана касније она је поново добила статус престонице. Као престоница огромне државе, Москва је стекла и значајну улогу у међународној политици, а муњевитом изградњом и припајањем приградских насеља расла је како њена територија, тако и број становника. Упоредо се развијала и транспортна инфраструктура: 1924. године Москвом су почели да иду регуларне аутобуске линије, док су се 1933. године појавили и први тролејбуси. Ипак, сви становници су са нестрпљењем ишчекивали отварање московског метроа, а 1935. године он је коначно отворен и засијао је у пуном сјају.
Велики Отаџбински рат
За време Великог Отаџбинског рата 1941. године, руски народ је још једном показао значај јединства и патриотизма на делу. Како би је заштитили од разорних удара граната, Руси су морали да буду паметнији од противника и пронађу начин да га надмудре, а то су и успели довитљивошћу и маскирањем града. Захваљујући томе, чак једна трећина пројектила усмерена је на погрешне мете, чиме су се бројни значајни објекти града сачували. Током 1965. године Москва је добила и звање града-хероја, у знак сећања на жртве рата, као и оне преживеле који су се борили до последњег тренутка.
Савремена Москва
Након распада СССР, Москва је званично постала престоница Русије, а 1993. године је проглашена и за град од федералног значаја. Кремљ је постао резиденција Председника Русије и место које привлачи највећи број туриста, а након тога уследио је и велики архитекнутни преображај града. На територији Москве изграђени су бројни савремени комплекси чији врхови "парају облаке", реконструисани су и велики паркови и природни резервати, а посебна пажња усмерена је и на рестаурацију културних објеката града, попут музеја, Бољшој театра и других објеката културног наслеђа Русије.
Данас, Москва је модеран и динамичан град који својом архитектуром мами уздахе становника и туриста, а њени облакодери упадљиво футуристичког дизајна постали су симбол просперитета и глобалних амбиција. Међутим, дух пређашњих времена и даље краси панораму Москве, а велелепне "Стаљинке" и након вишедеценијске историје и даље су заштитни знак града.
