Магазин
Како преварити мозак и одвићи се од зависности од друштвених мрежа
Ако често себе ухватите како бесциљно "скролујете" друштвеним мрежама - нисте једини, будући да је зависност од телефона бољка савременог доба. Али, постоји сјајан трик уз помоћ ког анаш мозак можемо преварити и брзо се одвићи од ове лоше навике која нам понекад одузме и неколико сати дневно.
Бесконачно "скроловање" друштвеним мрежама не само да нам одузима и по неколико сати драгоценог времена током дана, већ и доказано утиче на нашу способност фокусирања, а самим тим и на нашу продуктивност. Срећом, излаз из ове зависности постоји, а осмислио га је Арсиа Саша, тридесетогодишњак који за себе тврди да је гуру продуктивности.
На свом ТикТок налогу Арсиа дели многобројне савете онима који муче муку са зависношћу од друштвених мрежа и недостатком пажње, а један од видеа младог креатора описује и трик за брзо одвикавање којим се можемо послужити када нас обузме жеља да оставимо све и "заронимо" у телефон.
@arsiasasha it’s literally science
♬ original sound - 💡ELI5: Mindset & Productivity
Трик који помаже у превазилажењу жеље
Жеља да узмемо телефон у руке и прелистамо шта је то ново на друштвеним мрежама најчешће се јавља када радимо нешто што нам је напорно, досадно и за шта нисмо заинтересовани. Тада наш мозак почне себе да пита: "Шта бих могао занимљиво да радим?" - телефон је логично решење, будући да је права "допаминска машина" данашњице.
Зато, када себе следећи пут ухватите на мисли да узмете телефон и бесциљно прелистате друштвене мреже, искористите овај трик: реците себи да ћете га, уместо одмах, узети за 5 или 10 минута, и затим се вратите да радите. Тако ваш мозак неће бити у неизвесности, коју толико не воли, а самим тим и жудња за телефоном ће се смањити.
Понављањем ове навике у континуитету, учврстићете је и мало-помало се одвићи од употребе телефона без преке потребе, што ће утицати и на вашу фокусираност и продуктивност у учењу или послу.
"Скроловање" је само навика коју смо створили захваљујући допамину
Непотребно прелиставање насловних страна друштвених мрежа није ништа друго до навика која се усталила јер смо радњу поновили одређени број пута, а главни кривац за њено стварање јесте допамин - хормон среће који се у нашем мозгу лучи у тренуцима када ишчекујемо неко задовољство. У овом случају, задовољство је управо занимљив и креативан садржај, а "трка" за осећајем среће може некада трајати и сатима, јер сваки нови видео представља једно мало задовољство за нас.
Кратки видео снимци изазивају поремећај пажње
Истраживањем последица које по наш мозак имају друштвене мреже и кратки видео снимци који су све популарнији, научници су установили да они негативно могу утицати и на нашу способност фокусирања на активности које захтевају време и посвећеност, а ово су објаснили недостатком "усмерене пажње". Усмерена пажња је функција која се формира у префронталној кори мозга која је одговорна за доношење одлука и контролу импулса, а која сазрева све до 25. године.
