Магазин
Цвеће буја на Антарктику и то није добра вест
Антарктик, познат по снегу и леду, сваке године изгледа све мање и мање препознатљив. На копну, научници су открили цвеће, маховину и алге како се шире као никада раније, а на мору је обим плутајућег морског леда достигао рекордно низак ниво. Ове драматичне промене су се поклопиле са порастом летњих температура.
Антарктик и повезана острва прекривени су снегом и ледом и сматра се да имају око једног процента погодног земљишта за цветање биљака као што су антарктичка длакава трава (Deschampia antarctica) и антарктичка бисерница (Colobanthus prettinsis).
Међутим, у последњих неколико деценија, топлија пролећа и лета су довела до размножавања таквих биљака. До краја века, предвиђа се троструко повећање земљишта без леда на Антарктичком полуострву које ће омогућити да се појави још више цвећа.
Антарктик није имун на климатску кризу
Ако вегетација настави да се шири у овим зонама, истраживачи изражавају забринутост због могућег "неповратног губитка биодиверзитета" на Антарктику.
Истраживачи са Универзитета у Вашингтону су 2022. забележили највећи топлотни талас који је икада погодио Антарктик. У марту су температуре близу Јужног пола достигле максимум када је три дана узастопно било измерено минус 10 степени.
"Ово је била најтоплија температурна аномалија забележена било где у свету", рекао је Едвард Бланчард-Вриглсворт, атмосферски научник и аутор истраживања. Такође, истиче се да су неки од истраживача који су учествовали у студији и боравили на Антарктику у једном тренутку носили шортс, јер је било веома топло.
#Flowers Blooming and #Grass Growing In Antarctica is a Bad sign that there is a climate change.And, it is disturbing the Ecosystem of that region.#Climatechange#Antarctica#ClimateActionpic.twitter.com/xcVRRwjXjG
— Eco Discussion (@EcoDiscussion) September 23, 2023
Тренуци попут ових показују јасније него икад да Антарктик није имун на климатску кризу, као што су неки научници некада мислили. Да би схватили колико је недавног топлотног таласа на Антарктику приписано климатским променама, тим научника је користио стратегију моделирања која се ослања се на "расплет прошлих догађаја, или веродостојних будућих догађај" да би репродуковала тренутне климатске догађаје:
"Открили смо да су климатске промене током прошлог века појачале топлотни талас за 2°C, док би еквивалентни топлотни талас 2096. године био за додатних 6°C топлији него 2022. (8°C у односу на 1922)", наводи се у анализама. Тај будући сценарио могао би мартовске температуре на Антарктику да доведе опасно близу тачке топљења, претећи огромним деловима леда на континенту.
"Знамо да ће постојати хиљаде квадратних километара површине без леда и да ће топлије температуре и додатна доступна вода створити нова станишта погодна за колонизацију, што ће неким врстама бити од користи, а другима не", објаснила је Џасмин Ли, биолог за заштиту природе.
"Нажалост, блажа клима ће такође смањити баријеру за даљу инвазију нових врста – како биљних тако и животињских". Студија о топлотном таласу на Антарктику објављена је у часопису Геофизикал Рисрч Летерс, а преноси Сајент Алерт.
