РТ Балкан истражује: Зашто млади одбацују традиционалне медије, не гледају ТВ и не читају новине

Новине, телевизија и радио су већ деценијама главни извор информација за људе широм света, али са развојем интерента, однос човека и медија се постепено мења. Док припадници старијих генерација најчешће одлуче да, на пример, укључе телевизор када желе да чују најновије вести, већина припадника млађих генерација нема ТВ у кући, већ ће да користе мобилни телефон како би пронашли детаље о најновијим дешавањима у свету.

Чини се да су друштвене мреже и онлајн портали скоро поптуно заменили улогу традиционалних медија међу младима, толико да многи верују да ће нове генерације бити "главни кривци" за потенцијални нестанак радија, новина и телевизије. Зашто млади све чешће одбијају ове врсте медија? Да ли је у питању недостатак концентрације, младалачки бунт или нешто сасвим друго?

"Млади данас одрастају уз поптуно дигиталне технологије, природно је да ће се њима окренути у потрази за информацијама," објашњава за РТ Балкан др Далибор Петровић, професор социологије. "Оно што њима не одговара код традиционалних медија је прилагођавање програмској шеми. Млади су навикли да садржај који им је потребан добију одмах, да буде у складу са њиховим жељама."

Додаје да, осим што традиционални програми и шаблони емитовања не одговарају младима, постоји и велики отпор због начина на који се вести преносе. Већина младих жели да вести буду кратке и јасне, без превише формалних израза, због чега често могу бити подложни дезинформацијама.

"У исто време, један део младих људи је спреман да пружи више пажње него што се то обично верује, поготово када се говори да они имају концентрацију "златне рибице", то јест да не могу да обраћају пажњу на вести дуже од десет секунди. На пример, многи слушају подкасте који трају по сат времена или више. Према томе, важно је да им се покаже добра тема, на добар начин, али врло је важно да тај садржај доступан на захтев."

"Саопштавање порука у традиционалним и новим медијима се суштински разликује у тону комуникације, директности обраћања, језик који традиционални медији користе није језик који млади разумеју. Разумеју га у садржајном смислу, али суштински га не разумеју, јер то им је сувише спор и формалан начин комуникације, који им делује неискрено."

Професор сматра да млади једноставно више немају поверења у традиционалне медије, јер мисле да су подложни различитим интересима и утицајима, док им нови медији често делују аутентично, а такође им је лакше да пробију одређене идеолошке баријере и пронађу садржај који им одговара. "Данас свако може да буде комуникатор, а у мору тих комуникатора има оних који причају свашта, али ако се пробере, свако може да нађе инфлуенсера или креатора по својој мери."

"Поверење је врло важна ствар, затим брзина добијања информација на захтев: "Ја хоћу одмах, када мени та информација треба, треба ми могућност да дођем до различитих информација, а не оне које ми је неко "сервирао" у одређено време". Млади људи то не желе, они су индивидуализовани и као такви воле јединствене форме прибављања информација," закључио је професор.

Две припаднице генерације Зед су за РТ Балкан потврдиле да су поверење, доступност и могућност контролисања одабира извора главни фактори за бирање нових, дигиталних медија.

"Желимо да бирамо које ћемо вести да гледамо, када гледамо телевизију, нуди нам се све одједном, морамо да сачекамо да се одређен део емиције заврши да бисмо одслушали оно што нас заправо занима. На интеренту сами бирамо који део ћемо да прочитамо или одслушамо, можемо да заобиђемо оно што нас не интересује," објашњава Јана (24).  

"Нема неизбежних реклама, а на крају, још као мали смо схватили да је из године у годину све теже пронаћи изворе којима можемо потпуно да верујемо. Наравно, исто важи и за интернет, али је другачије када слушаш некога уживо (на екрану или преко радија) и када сам нешто прочиташ и истражиш."

Поред практичних предности коришћења друштвених мрежа, млади људи верују да је много лакше пронаћи "златну средину" и закључити да ли је одређена вест истинита, поготово када се упореде различити онлајн портали.

"Мислим да "најсвежија" вест може доћи од људи на друштвеним мрежама, али ја ипак немам много више поверења у њих него што имам у велике медије. Предност код онлајн портала је што могу да добијем информације из многих различитих извора, па на крају "филтрирам" објективну истину, колико год је то могуће," рекла је Сара (25).

"Иако не знам мотиве појединца који објављује на друштвеним мрежама, то су ипак "инстант вести", које могу одмах да ми привуку пажњу. Затим, чекам да се та иста вест прошири по новинарским порталима, гледам које информације се уклапају, а које не, па доносим сопствене закључке."

На крају, млади су објаснили да не желе да плаћају за новине и телевизију, јер им представља непотребан трошак. "Не желим да плаћам услугу коју не могу никако да контролишем. На пример, телевизија нема персонализован алгоритам, нуди рекламе, има строго одређено време и структуру, не желим да плаћам за садржај који ме не интересује, а на интернету увек могу да подесим своју претрагу и сакријем оно што не желим да гледам. Свесна сам и да на интернету постоје бројне цензуре, али мислим да су оне свакако веће на телевизији или у новинама," закључила је Сара.

Сигурно је да развој технологије доводи до многих промена у комуникацији и начину преношења вести широм света, али за сада, само ће време показати да ли ће млађе генерације имати највећи утицај на ове измене, као и да ли ће традиционални медији опстати у дигитализованом свету.