Људи који проводе много времена на интернету су подложнији да поверују лажним вестима
Тим истраживача са више британских универзитета је провео неколико година истражујући и развијајући посебан тест осетљивости на дезинформације, који користи вештачку интелигенцију за генерисање убедљивих наслова. Преко осам хиљада испитаника је било процењено према следећим факторима:
- способност препознавања правих вести
- способност препознавања лажних вести
- распознавање истинитости наслова, разликовање правих од лажних наслова
- проценат лаковерности и скептицизма појединца
Тест је истакао разлике у ефикасности засноване на годинама, при чему је закључено да је мања вероватноћа да млађи људи (испод 44 године) неће уочити лажне вести (12 од укупно 20 пута), док ће старији људи (преко 45 година), од укупно 20 наслова, 15 препознати као лажне. Интересантно је да је наведено сазнање супротно од генералне претпоставке да је старија генерација мање "технолошки писмена". Постоји још неколико кључних и занимљивих налаза:
Неповерење је веће код млађих генерација. Резултати су показали да су млађи људи веома сумњичави и да је због тога већа вероватноћа да ће праве наслове погрешно класификовати као лажне. Поред тога, млађи људи су пријавили да често проводе време на друштвеним мрежама и тим истраживача сматра да то може бити један од фактора који утиче на нетачне процене наслова.
Следећа ставка је јасна веза између нечије способности да уочи лажне наслове и количине времена које проводи на мрежама. Људи који свакодневно проводе два сата или мање на мрежи, имају двоструко веће шансе да буду у категорији са највише бодова, то јест да буду најуспешнији у препознавању лажних вести, него људи који проводе девет или више сати на мрежи дневно.
Наведени закључак је у корелацији са другим истраживањима, која наглашавају да млади људи чешће конзумирају вести преко друштвених медија, него на правим изворима и стога су подложнији дезинформацијама. Истраживачи такође сумњају да постоји позитивна корелација између старости и способности уочавања лажних вести, због већег искуства у конзумирању вести које старије генерације имају током свог живота.
Иако су сазнања занимљива, студија је ограничена, зато што представља само низ наслова вести, а не читавих чланака. Контекст може бити од суштинског значаја када покушавамо да утврдимо дезинформације (иако ни то није увек поуздано). Утврђено је да је способност критичког мишљења најбољи предсказатељ отпорности на дезинформације. Другим речима, важно је да појединац уме да прихвати да може да погреши, да је спреман да прихвати другачије тачке гледишта и да је вољан да промени сопствена уверења. Неколико начина вежбања развоја критичког мишљења су:
Прављење паузе
Савремен човек често жели да одлуке доноси веома брзо и ефикасно, али многи тада направе грешке у проценама. Потребно је да свесно застанемо и разматрамо о томе шта мислимо и зашто размишљамо на одређен начин. Тада ће нам бити лакше да идентификујемо сопствене претпоставке у односу на чињенице и можемо да донесемо боље одлуке.
Постављање питања
Више питања нам даје више информација - ако су питања/коментари отворени, добро је да искористимо прилику и проширимо перспективу. Ово нам помаже да попунимо потенцијалне празнине у знању и може обрисати трагове сумње.
Предрасуде
Свако може имати одређене предрасуде, које често могу несвесно утицати на човека. Због тога је важно да разумемо одакле долазе информације, који је контекст и који је прави извор. Некада само "желимо" да поверујемо у одређену информацију, само зато што се поклапа са нашим предрасудама, тако да је увек важно бити обазрив и вољан за мењање перспективе.
Отворен ум је најважнији
Морамо прихватити да се наша мишљења и погледи на свет често разликују од туђих. Како би појединац могао да развија критичко мишљење, важно је да има отворен ум и да буде скроман када је потребно да промени ставове. Постоје аспекати који умањују нашу способност критичког размишљања, али увек је боље пажљиво проверавати информације, бити уверен да је извор исправан и на крају, ако је потребно, променити сопствено мишљење.
