Магазин
Честа службена путовања могу проузроковати гојазност
Иако бисте вероватно помислили да динамичан посао и честа службена путовања подразумевају и витку линију, јер времена за редовне и обимне оброке баш и нема, стварност је сасвим супротна. Наиме, научници су доказали да промене биоритма које настају као последица промене временских зона утичу и на промену циркадијалних ритмова, а као последица се могу јавити и неконтролисана жудња за храном и унос већег броја калорија.
Истраживачи са Универзитета у Бристолу, у Великој Британији, пронашли су везу између честих службених путовања и повећања апетита. Како се испоставило, џет-лег и недостатак сна имају способност да изазову одређене промене у мозгу због којих жудња за храном и уносом већег броја калорија расте.
Како је промена биоритма повезана са можданим функцијама
Научници су настојали да размеју узрочно-последичну везу поремећаја биоритма повезаних са променом у временским разликама и можданих функција, и у ту сврху су спровели експеримент на глодарима. Лабораторијски мишеви подељени су у две групе, од којих је једна подвргнута вештачкој промени дана и ноћи (паљењем и гашењем светла ван уобичајеног режима), док је друга живела и спавала као и обично.
Испоставило се да поремећај циркадијалних ритмова може променити и мождану регулацију хормона који контролишу глад, односно њихов дисбаланс. Конкретно, код мишева који су били у групи која је подвргнута вештачким променама дана и ноћи уочена је дисрегулација хипоталамичких орексигених неуропептида. Другим речима, када им је било природно време за спавање, они су били гладни.
Како нас службена путовања могу учинити гојазним
Након што су установили да се код глодара концентрација хормона мења зависно од времена дана, научници су добијене резултате искористили и реплицирали их на људе, који због посла неретко промене и по неколико временских зона у јако кратком временском периоду. Код појединих занимања џет лег је сасвим уобичајена појава, а у зони ризика налазе се чланови авио-посаде, новинари - репортери, и сви други запослени којима је посао везан за терен и различите земље, попут нафташа, грађевинаца и слично.
У условима оваквог рада, организам трпи велике промене у биоритму и не стиже да се навикне на честе и нагле промене, а као последица јављају се и чест и неконтролисан осећај глади, као и потреба за његовим намиривањем.
