Магазин
Играчке за жвакање осим што умирују нервозне псе, побољшавају и њихово памћење
Након проучавања преко тридесет лабрадора ретривера, истраживачи са Оберн универзитета су закључили да нервозни пси боље реагују у стресним ситуацијама када жваћу игачке. Осим што их смирују, могу им побољшати памћење и способност решавања различитих задатака. Научници претпостављају да жвакање смирује нервозне псе, док код опуштених више служи као игра која одвлачи пажњу.
Пре експеримента, тренери који су радили са псима су најмање месец дана унапред попунили Упитник за процену понашања и истраживања паса, како би оценили сваког пса на основу његовог нивоа плашљивости. Затим, задали су им тест памћења, у коме су у кратком временском периоду морали да препознају у којој канти се налазила скривена посластица коју су им научници претходно показали.
Пред обављање задатка, сви пси су добили играчку за жвакање на пет минута, док је компјутерски програм бележио учесталост уједа. "Код паса са високом плашљивошћу, чешће жвакање, када им је дат приступ играчки, било је повезано са бољом просторном радном меморијом, док је супротно важило за псе са ниским страхом," рекли су страживачи са Универзитета Аубурн у Алабами за журнал "Аплајд анимал бихејвор сајенс (Applied Animal Behavior Science)".
Закључили су да код нервозних и плашљивих паса жвакање може утицати на смањење физиолошког узбуђења, што им помаже да се сконцентришу, док код опуштенијих паса жвакање може да одвуче пажњу и отежа решавање задатка.
"Оно што се можда дешава је да уплашени пси добијају више терапеутског ефекта од жвакања, него они који су неустрашиви. Може се претпоставити да је жвакање првој групи можда помогло у смањењу нивоа кортизола и стреса," рекла је за "Дејли мејл" Др Дебора Велс, стручњак за понашање и добробит животиња на Квинс универзитету у Белфасту, која није била укључена у студију.
Ипак, други ескперименти су показали да за дуготрајно памћење жвакање може бити од помоћи и анксиозним и опуштеним псима. Истраживачи су то проценили након што су псима дали нов задатак следећег дана, када су морали да запамте лавиринт.
"Открили смо да је псима који су жвакали већим интензитетом било потребно мање покушаја да науче структуру лавиринта", рекли су истраживачи. "За сада је мање јасно зашто обе групе показују побољшање у памћењу након интензивнијег жвакања, али постоје литературе које указују на побољшање трајне и боље когнитивне перформансе пажње код људи када жваћу жвакаће гуме."
