Сладолед и чипс изазивају зависност, исто као опијати и никотински производи
Колико сте пута само из досаде појели кесицу чипса, сутрадан још једну са друштвом током утакмице, а за викенд сладолед са клинцима? Сигурно безброј, будући да су и једно и друго веома "заразне" намирнице које нас само маме да узмемо још мало таман када смо одлучили да је доста. Није ни чудо, нарочито сада, када су научници установили да ове намирнице изазивају зависност, баш онакву каква се јавља услед коришћења опијата или никотинских производа, пренео је Њујорк Пост.
Зависност се јавља код сваке десете особе
Од зависности од грицкалица и сладоледа тренутно у свету "пати" 14 процената становништва, а како сугеришу научници, овај број могао би бити и већи. Наравно, када би само сви они који редовно конзумирају ове намирнице себи и својим лекарима признали да им се не могу одупрети без обзира на све штетне последице по здравље које се могу јавити.
Истраживање је показало да свакодневна конзумација грицкалица са високим садржајем масти, као и слаткиша који су пуни вештачког шећера, има способност да у нашем мозгу направи праву пометњу и потпуно измени шеме награђивања. На тај начин, масна и слатка храна навикава мозак да не ужива у здравој и нутритивно богатој храни, као и да се осећај задовољства јавља само када особа уноси нездраву храну.
"Комбинација рафинисаних угљених хидрата и масти која се често налази у прерађеним намирницама изгледа да има супра-адитивни ефекат на системе награђивања мозга, што може повећати потенцијал зависности ове хране", објаснили су научници.
Још увек се не зна због чега се "навучемо" на овакву храну
Због чега се мозак лако навикава на нездраву храну и слаткише научници још увек нису успели да открију. Ипак, неки од њих сугеришу да је за стварање зависности од чипса и сладоледа одговорно више састојака, а не само један, као што је то рецимо случај са цигаретама и другим дуванским производима, код којих је главни "кривац" - никотин. Поред утицаја састојака који тек треба да се истражи, други "окидач" могао би бити допамин - хормон среће који се лучи приликом конзумације слаткиша и других намирница које нам пријају.
У намирницама природног порекла, као правило је више угљених хидрата или више масти, док је у прерађеној храни садржај ових макроса непропорционално висок, што потенцијално изазива необјашњиву жељу за већим и чешћим уносом. Примера ради, у једној јабуци има 55 килокалорија угљених хидрата и близу 2 килокалорије масти, док једна чоколада има 237 килокалорија хидрата и око 266 - масти.