Месец је можда 40 милиона година старији него што се раније мислило

Научници су до открића о старости Земљиног сателита дошли проучавајући кристале у лунарној прашини која је донета 1972. године у оквиру мисије Аполо 17 - последњи пут када су астронаути крочили на Месец, пренео је "Гардијан".

"Невероватно је имати доказ да је стена коју држите најстарији део Месеца који смо до сада пронашли. То је упориште за многа питања о Земљи. Када знате колико је нешто старо, можете боље разумети шта му се десило у његовој историји", рекла је доктор Џеника Грир са Универзитета у Глазгову, главни аутор студије.

Око 100 милиона година након формирања Сунчевог система, када су се планете већ формирале, сматра се да је тело величине Марса ударило у Земљу, избацивши велику масу материјала који је на крају постао Месец. Енергија укључена у удар значила је да је његова површина у почетку била растопљена, али како се океан лунарне магме хладио, материјал је очврснуо.

Оно што је најважније, сматра се да су кристали испитани у студији формирани током овог процеса хлађења, што значи да њихов састав нуди истраживачима прилику да испитају њихову старост, а тиме и старост самог Месеца. Међутим, одређивање времена је било тешко. Неки радови на лунарним материјалима заједно са моделирањем сугеришу да је Месец стар око 4,42 милијарде година, али недавна истраживања кристала сугеришу да би могао бити чак и старији.

Сада истраживачи наводе да нове аналитичке технике потврђују да су се кристали формирали раније. Резултат испитивања кристала, навео је истраживачки тим у часопису "Geohemikal perspektivs leters"", је да су кристали, а самим тим и наш сателит, стари најмање 4,46 милијарди година.