Магазин
Италијанско село је направило сопствено сунце које ће се "упалити" ове недеље
Померање сата свима тешко пада, јер сунчева светлост нестаје брже него иначе a дани нам брзо постају тамни и тмурни. Овај осећај врло добро знају становници села Виганела у подножју планине Италији, јер на овом месту сунчева светлост потпуно нестаје на око три месеца сваке године. Ипак, становници су одлучили да направе сопствени извор светла и топлоте, уз помоћ креативности и технологије, које ће се 11. новембра поново "активирати".
Италија је позната по вибрантним призорима и мору које обасјава топла и бљештава сунчева светлост, али село Виганела је позната по нечему веома другачијем. На овом мирном месту у планинама, због свог неповољног географског положаја и висине околних планина, становници живе у потпуном мраку од средине новембра до почетка фебруара, 83 дана без светлости.
Сунце тада залази иза планина, које га поптуно блокирају, тако да су мештани приморани да живе без овог природног извора топлоте и светлости у зимском и јесењем периоду.
Како је човеку неопходно сунчево светло за физичко, али и ментално здравље, пре неколико година су одлучили да узму ствар у своје руке и направе сопствено "сунце" и тако реше проблем.
Архитекте Ђакомо Бонзани и инжењер Емилио Барлоко су 2006. године креирали интересантну инсталацију. Одлучили су да поставе џиновско огледало, висине 40 метара, тешко више од 1 тоне, на око 870 метара изнад села, које рефлектује сунчеве зраке на главни трг. Помоћу компјутерског програма, огледало прати путању сунчевих зрака током дана, те светлост светлост траје око шест сати дневно, како би људи имали времена за социјализацију и "упијање" светлости. Огледало је током дана вертикално а увече се позиционира хоризонтално тако да киша и ветар могу да очисте његову површину. Осмишљено је тако да осветли главни трг и порту цркве. Активира се 11. новембру а искључује се 2. фебруара током прославе Дана светлости
Пројекат је коштао око 100 хиљада евра, а начелник округа, Пјер Франко Мидали, објаснио је да је идеја "веома људска, а не научна, јер је настала од жеље за социјализацијом и топлотом током мрачних зимских месеци".
Занимљиво је да је 2013. године настао сличан пројекат у селу Пјукан у Норвешкој.
