Магазин
Тајне краљевских боја: Бубе и пужеви за добијање црвене и љубичасте нијансе
Познато нам је да су вековима уназад искључиво краљеви и краљице смели да носе јарке, упечатљиве боје, као што су црвена и љубичаста. Иако су ове нијансе јединствене и лепе, процес добијања ових пигмената није био нимало гламурозан. За добијање врло мале количине ових боја, било је потребно на стотине хиљада буба или пужева, а често су постојала строга правила производње, која су, ако их радници не би пратили, могла да их коштају много новца или чак појединих делова тела.
Процес бојења текстила је један од најстаријих заната у људској историји. Неке од боја су обележиле велике тренутке у људској историји, јер се налазе на бројним портетима историјских личности, док неке служе као увид у свакодневни живот обичног човека већ хиљадама година. Кроз историју, све су се добијале на природне, али помало необичне начине, преноси Си-Ен-Ен.
Бојење текстила није нова наука, већ се људи овим послом баве око 30.000 година. Неки од најстаријих примерака обојеног текстила (нити лана) су пронађени 2009. године у Кавкаским планинама, за које се проценило да су старе 34.000 година. Дакле, док су Земљом још увек ходали мамути, наши преци су кували, односно правили боје за материјале.
Најраспрострањенији примерци боја су углавном неутралних нијанси, добијени од блата (браон, беж), као и црвене. Црвена боја се могла добити од различитих врста земље, али за богате и упечатљиве нијансе су се највише користиле биљке или инсекти.
Жртвовање шаке за савршене црвене
Најстарији примерци црвене боје датирају из 300. године и углавном су се добијали од броћа, биљке која има црвене цветове. Иако нијанса ове црвене није била интензивна, била је толико популарна да су у 15. веку многе европске текстилне фирме слале шпијуне у Турску, како би сазнали тајне прављења црвене од броћа.
Процес добијања боје из ове биљке је био дугачак и опасан, али поједине текстилне фабрике (већином италијанске) нису прихватале коришћење биљака за прављење црвене боје, јер су сматрали да она није била довољно луксузна и квалитетна. Штавише, ако би запослени у фабрици били уваћени док користе броћ, могли би да изгубе своју животну уштеђевину. У неким случајевима, казна је била веома сурова, да би им надлежни одсецали шаке ако примете да је боја добијена од броћа.
Дакле, шта је онда била "луксузна" црвена? Она која је била прављена од буба или бескичмењака. Једна од најпознатијих је дубока црвена нијанса која се добија од пигмента који се екстрактује из бубе кошенил. Осим што је њена боја изузетно јарка, постоји још један разлог зашто је била на врху лествице: за бојење око 13 вунених џемпера је било потребно чак 70.000 буба (величине зрна пиринча). Другим речима, процес је био компликован и захтевао велике количине инсеката.
Тренд љубичасте кроз историју
Боја која највише асоцира на краљеве и богатство кроз векове је била љубичаста, зато што је, заједно са јарком црвеном, процес добијање ове боје био компликован. Најчешће су се користили мекушци, то јест слуз из љуске посебне врсте пужа, која је морала да се суши на сунцу како би попримила љубичасту нијансу. У древним временима, било је потребно 250.000 пужева да би се произвело само око тридесет милилитара боје, а тежина једног грама боје је имала исту вредност као и грам злата.
Интересантно је да је љубичаста, која је у прошлости била резервисана искључиво за владаре, у 19. веку постала једна од првих боја која ће бити модни тренд. Један тинејџер у Енгеској је случајно креирао синтетичку љубичасту нијансу у својој соби, када је правио хемијске експерименте. Његов проналазак је убрзо постао огроман хит и дечак је стекао велико богатство. Ипак, десетак година након открића, љубичаста више није била "у тренду", на чему се његов успех и зауставио.
